Republički zavod za statistiku (RZS) objavio je 25. septembra da su rezultati poljoprivredne proizvodnje za 2025. godinu nezadovoljavajući. Ova godina je već obeležena promenama vremena, uključujući prolećne mrazeve, sušu u junu i jedno od najtoplijih leta u istoriji Srbije, što je negativno uticalo na poljoprivredu.
Jedina pozitivna vest dolazi iz proizvodnje pšenice, koja je registrovala povećanje prinosa od 25% u odnosu na desetogodišnji prosek, prema portalu Klima 101. Nasuprot tome, kukuruz je pretrpeo velike gubitke tokom letnjih suša, sa prinosom od samo 4,6 tona po hektaru, što je 27,2% ispod proseka iz perioda od 2015. do 2024. godine. Dr Ana Vuković Vimić sa Poljoprivrednog fakulteta u Beogradu upozorava na loše prinose kukuruza zbog nedostatka padavina i visokih temperatura. Problemi su se javili i za soju, koja takođe zavisi od letnjih vremenskih uslova, s obzirom na to da se u Srbiji samo oko 2% površina navodnjava.
Poredeći podatke sa Eurostat-om, RZS ukazuje na to da Srbija ima jedne od najnižih prosečnih prinosa kukuruza u Evropi. Višnja je takođe stradala tokom prolećnih mrazeva, rezultirajući skoro prepolovljenom proizvodnjom u odnosu na prošlu godinu, što se već odrazilo na cene voća na pijacama. Maline, šljive i jabuke takođe su imale manje prinose.
Dr Vuković Vimić naglašava da klimatske promene nisu iznenađenje. Ranije cvetanje voćaka povećava rizik od mraza, dok su letnje suše sve češće i intenzivnije, a u Srbiji se to odražava na prinose. Nedostatak strateškog pristupa, s obzirom da država nema važeću strategiju poljoprivrede, dodatno komplikuje situaciju. Neophodne su dugoročne i kratkoročne mere kako bi se prilagodili novim klimatskim uslovima, inače će ovakve loše godine postati češće.
U prinosima voća ogleda se uticaj mraza, koji nije samo „kasni prolećni mraz“, već se rizik povećava zbog ranijeg vremena cvetanja. Suše su najizraženije tokom leta, kada se smanjuje količina padavina. Ove godine su i soja i kukuruz osetili posledice suše. Čak ni poređenje sa prethodnom godinom ne daje punu sliku problema.
Preporuke za boljitak uključuju prilagođavanje u poljoprivredi, koje je prepoznato u Programu prilagođavanja na klimatske uslove. Druga rešenja moraju obuhvatiti dugoročne mere rejonizacije gajenih kultura i poboljšanje informacija dostupnih poljoprivrednicima. Kratkoročne mere uključuju pravovremeno obaveštavanje o nepovoljnim vremenskim uslovima i strategije delovanja kako bi se umanjili štetni uticaji.
U sektoru šećerne repe, prinosi su manje pogođeni ekstremnim vremenskim uslovima zbog većeg udelа navodnjavanih površina i uključenosti stručnjaka u industriju. Na kontra, kukuruz pretežno proizvode porodična gazdinstva, koja su često u nepovoljnom položaju. Država mora raditi na boljem informisanju poljoprivrednika, kako bi se planirala proizvodnja po savremenim standardima.
U zaključku, dr Vuković Vimić ističe da se klima menja i da će uslovi koji su ove godine uzrokovali probleme postajati sve učestaliji. Neophodno je ulagati u obrazovanje mladih poljoprivrednih inženjera i jačanje kapaciteta u sektoru. Izradom konkretnih strategija i sa boljim pristupom resetovanja starih praksi, Srbija može smanjiti varijacije u prinosima i učiniti poljoprivredu otpornijom na klimatske promene.
