Ujedinjene nacije su danas iznele alarmantne podatke koji pokazuju da će 2023, 2024. i 2025. godina biti tri najtoplije zabeležene godine u istoriji. Ove informacije dolaze kao rezultat merenja i analiza Svetske meteorološke organizacije (WMO), koja upozorava na duboki predel klimatske krize u kojoj se svet nalazi. Ova situacija ukazuje na hitnost i potrebu za akcijom kako bi se umanjili efekti klimatskih promena.
Prema WMO, već je jasno da je postavljanje cilja ograničavanja globalnog zagrevanja na 1,5 stepeni Celzijusa, kako je dogovoreno u Pariskom sporazumu, sada praktično nemoguće. Generalni sekretar UN, Antonio Gutereš, zajedno sa Programom UN za životnu sredinu, potvrdili su ovu informaciju tvrdeći da je taj cilj postao nedostižan u svetlu trenutnih klimatskih trendova.
Selest Saulo, generalna sekretarka WMO, dodala je da se trenutni niz ekstremno visokih temperatura i rekordno povećanje nivoa gasova staklene bašte na globalnom nivou poklapaju, ukazujući na očiglednu težinu situacije. Prema njenim rečima, ograničavanje globalnog zagrevanja na 1,5 stepeni Celzijusa u narednim godinama bez privremenog prekoračenja ovog cilja deluje kao veoma udaljen cilj.
Ipak, ona je izjavila da bi bilo moguće vratiti globalne temperature na 1,5 stepeni Celzijusa do kraja veka. Međutim, to zahteva ozbiljne globalne napore, uključujući usisavanje ugljen-dioksida iz atmosfere, sadnju novih šuma i korišćenje tehnologija za uklanjanje i skladištenje ugljen-dioksida. Ove mere bi bile krucijalne kako bi se postigao bilo kakav napredak ka smanjenju efekata klimatskih promena.
WMO je naveo da je nivo ugljen-dioksida u atmosferi u 2024. godini dostigao rekordno visoke vrednosti, što dodatno komplikuje situaciju. Ovi podaci ukazuju na stalni rast gasova staklene bašte, koji su glavni uzročnici klimatskih promena, i naglašavaju potrebu za trenutnim i odlučujućim akcijama na globalnom nivou.
Svetske vlade su već dugo svesne problema klimatskih promena, ali fizičke posledice koje se sada dešavaju pokazuju koliko je važno da se smanje emisije gasova staklene bašte i investira u održive izvore energije. Uočen je trend u kojem su države sklone da se obavežu na smanjenje emisija, ali se često donose samo površne odluke koje se ne sprovode u dovoljnoj meri.
Odnosi između zemalja takođe su ključni, jer saradnja na globalnom nivou može biti presudna u postizanju ciljeva zaštite životne sredine. Savremene tehnologije i inovacije igraju ključnu ulogu u ovim naporima, kao i u mogućnosti da se razmene najbolje prakse s ciljem smanjenja uticaja klimatskih promena.
Iako izazovi sa kojima se svet suočava postaju sve ozbiljniji, postoji i sve veći broj inicijativa koje teže ka održivosti i smanjenju emisija. Od premontiranja infrastrukture do preusmeravanja investicija prema ekološkim izvorima, svi ovi koraci mogu doprineti umanjenju efekata klimatskih promena.
Inicijative zavarajuće sa maminim i malim projektima za energetski efikasne zajednice takođe su ključne u očuvanju okruženja, a sve više ljudi postaje svesno značaja ličnih izbora na globalnoj sceni. Ova promena svesnosti može doneti značajnu razliku, iako samo jedan deo šire slike o klimatskim promenama.
U zaključku, trenutne klimatske promene ukazuju na urgentnu potrebu za globalnom akcijom i zajedničkim naporima svih nacija. Nema sumnje da se svet suočava s teškim izazovima, ali svaka akcija koja se preduzme može biti korak ka boljoj i održivijoj budućnosti. S obzirom na trenutne glavne pokazatelje, neophodno je da se svi, od vlada do pojedinaca, uključimo u borbu protiv klimatskih promena kako bismo zaštitili našu planetu.
