Nakon suše, poljoprivrednici su nedavno dočekali potrebnu kišu, ali postavlja se pitanje koliko će te padavine pomoći oporavku ratarskih kultura, kao što su kukuruz, suncokret i soja. Goran Bekavac iz Instituta za ratarstvo i povrtarstvo u Novom Sadu naglašava da su kiše dobrodošle, ali da količine nisu adekvatne. Kukuruzu je potrebno od 130 do 140 milimetara padavina, a u Novom Sadu je zabeleženo samo 22 milimetra, što je daleko od optimalnog.
Bekavac napominje da će na lokalitetima gde je kukuruz sačuvao zelenu masu, ova kiša pomoći u fotosintezi. Ipak, zabrinjavjuće je što je mnogo parcela ostalo sa niskim usevima, a neki su imali biljke visine oko 1,2 do 1,3 metra, uz veliku pojavu jalovosti, što znači da biljke nisu formirale klip.
U Banatu je situacija posebno teška, prelaz između Zrenjanina i Kikinde pokazuje da neki farmeri već tarupiraju kukuruz, smatrajući da od roda nema ništa. Mnogi procenjuju da biljna masa nije dostatnog kvaliteta za ishranu stoke, te pokušavaju da sačuvaju organsku materiju dodavanjem u zemlju.
U Vojvodini, Bekavac označava Banat kao najkritičniji region, ali i neka mesta u Sremu i delove Južne i Istočne Srbije trpe visoke temperature i lošu raspodelu padavina. U regijama kao što su Zaječar, Negotin i Leskovac, proizvodnja kukuruza biće ozbiljno ugrožena. Bekavac ističe da su vremenske prilike toliko loše da bi ovo mogla biti jedna od najspecifičnijih godina u prethodnih 50.
Troškovi ulaganja u proizvodnju kukuruza po hektaru su približno 1.000 evra. Razgovarajući o procenama cenu kukuruza, Bekavac priznaje da je teško dati tačnu cifru. Iako se očekuje blagi porast cena zbog niske proizvodnje, to neće biti dovoljno da kompenzuje gubitke proizvođača.
Na Produktnoj berzi primećuju se veće cene kukuruza, a očekuje se dalji porast zbog problema koji se javljaju u celoj jugoistočnoj Evropi. Bekavac smatra da će cena rasti, ali neće biti dovoljna da pokrije troškove.
U vezi sa zahtevima poljoprivrednika za proglašavanje elementarne nepogode zbog suše, Bekavac naglašava ozbiljnost situacije na usevima. Ova godina, kako kaže, može se smatrati jednom od najtežih poslednjih 50 godina u oblasti poljoprivrede.
Proizvođači se trenutno nalaze u vrlo teškoj situaciji. Bekavac kaže da je rešenje van domašaja Instituta, ali se nada da će Ministarstvo poljoprivrede razmotriti načine pomoći. Na pitanje o dugoročnim rešenjima, Bekavac ističe da bi bolje navodnjavanje i strategija u borbi protiv suše bile od velike koristi, ali dodaje da je to izazovno s obzirom na to da se kukuruz gaji na 900.000 hektara u Srbiji.
U zemlji se često govori o bogatstvu vode, ali Bekavac upozorava da stvarnost nije tako jednostavna. Srbija ima reke, ali sa podzemnim vodama nije bogata, a neadekvatna eksploatacija može dovesti do ozbiljnih problema u budućnosti.
Uzimajući u obzir sve ovo, Bekavac zaključuje da će se poljoprivrednici morati suočiti sa izazovima uopšte, a situacija iz godine u godinu samo naglašava potrebu za prilagođavanjem i boljim strategijama za zaštitu poljoprivrede u Srbiji.
