U poslednjim danima, padavine su donekle navlažile polja širom Srbije, međutim stručnjaci upozoravaju da su te kiše stigle prekasno za mnoge poljoprivredne kulture. Goran Bekavac iz novosadskog Instituta za ratarstvo i povrtarstvo naveo je za Euronews Srbija da je kukuruzu potrebno između 130 i 140 milimetara kiše tokom vegetacije, dok su količine koje su pale bila daleko ispod tog praga, posebno u Novom Sadu, gde je zabeleženo samo 22 milimetra.
Bekavac objašnjava da na mestima gde je kukuruz uspeo da sačuva zelenu masu, padavine mogu pomoći u nastavku fotosinteze. Ipak, mnoge biljke su zakržljale i nisu uspele da formiraju klipove, što znači da im dodatna kiša više ne može pomoći. Situacija je najteža u Banatu, gde poljoprivrednici već uništavaju useve jer procenjuju da roda neće biti, a ni kvalitetne stočne hrane.
Pored Banata, pogođene su i regije Srema, kao i jug i istok Srbije, uključujući Zaječar, Negotin, Leskovac i Vranje. U ovim delovima zemlje, ozbiljna proizvodnja kukuruza za ovu godinu praktično je otpisana. Prosečna ulaganja u kukuruz iznose oko 1.000 evra po hektaru, što dodatno povećava finansijske gubitke poljoprivrednika. Iako cena kukuruza raste, ona izgleda neće dostići nivo koji bi mogao pokriti štetu koja je nastala zbog loših uslova.
Kao odgovor na ovu katastrofalnu situaciju, sve više se razmatra mogućnost proglašenja elementarne nepogode. Bekavac napominje da u svojoj 35-godišnjoj karijeri nije zabeležio ovakvo stanje, što dodatno naglašava ozbiljnost trenutne situacije.
Problemi sa sušama i nedovoljnom količinom padavina nisu novina za srpske poljoprivrednike, ali je trenutni nivo štete izuzetno alarmantan. Poljoprivreda, koja se oslanja na prirodne resurse, suočava se sa sve većim izazovima zbog klimatskih promena, a situacija sa kukuruzom samo je jedan od mnogih problema s kojima se poljoprivrednici suočavaju.
U ovom trenutku, od suštinske je važnosti pomoći poljoprivrednicima da se izbore sa trenutnim problemima. Potrebna su hitna rešenja i podrška kako bi se ublažili efekti suše, a adekvatne mere zaštite i profesionalno savetovanje mogu biti ključne kako bi poljoprivrednici mogli da se oporave i nastave proizvodnju na održiv način.
U međuvremenu, vlada i relevantni organi bi trebalo da razmotre sve mere koje su potrebne za zaštitu poljoprivrede i podršku poljoprivrednicima koji trpe ogromne gubitke. U ovom trenutku, važno je ne samo obezbediti pomoć onima koji su već pogođeni, već i raditi na dugoročnim rešenjima koja će pomoći da se smanje slične krize u budućnosti.
Kada se sagleda celokupna situacija, jasno je da je sreća u kiši neophodna, ali još važnije je strateško planiranje i sposobnost prilagođavanja poljoprivrednog sektora na klimatske promene koje postaju sve izraženije. Poljoprivrednici će morati da preispitaju svoje metode i pristupe kako bi se obezbedila održivost u budućnosti, ali uz pravu podršku, moglo bi se stvoriti i prilika za inovacije i poboljšanja koja bi mogla beneficirati celoj industriji.
S obzirom na sve navedeno, trenutni problemi s padavinama i posljedicama na poljoprivredu ne smeju se zanemariti, već zahtevaju hitnu pažnju i delovanje svih relevantnih aktera u sektoru.
