Kina je u nedelju objavila svoju odluku da poveća carine na proizvode iz Sjedinjenih Američkih Država (SAD) na 84 odsto. Ova odluka dolazi u trenutku kada je prethodno uvedena tarifa od 34 odsto dodatno pojačana kao odgovor na američke carine. Peking je istovremeno podneo novu žalbu Svetskoj trgovinskoj organizaciji (WTO), optužujući Američku administraciju za „jednostrano nasilništvo“.
U saopštenju koje je objavilo kinesko Ministarstvo trgovine, naglašeno je da je povećanje carina dodatna greška američke administracije, koja je prethodno izdala carinske mere od 125 odsto na kinesku robu. Kina je iskazala nameru da brani svoja legalna prava i interese, naglašavajući potrebu za očuvanjem multilateralnog trgovinskog sistema.
Osim carina, kineska vlast je uvela dodatne restrikcije koje se odnose na više od deset američkih kompanija. Ove mere uključuju zabrane ulaska za rukovodioce ovih firmi, kao i ograničenja na ulaganja unutar Kine. Takve akcije ukazuju na rastući trend trgovinskog rata između dve najveće svetske ekonomije.
Analitičari komentarišu da se ovaj potez Kine može shvatiti kao odgovor na preagresivne i unilaterne trgovinske mere koje je uveo predsednik Donald Tramp. Kineski portparol Ministarstva trgovine rekao je da su SAD pokazale nedostatak poštovanja prema svetskom tržištu i da je trenutna situacija rezultat američke politike.
Tramp je, s druge strane, najavio da će uvesti pune tarife na kineske proizvode i optužio Kinu da nije poštovala međunarodne trgovinske norme. On je izjavio da se nada da će Kina u bliskoj budućnosti prepoznati da „dani pljačkanja“ više nisu održivi. Tramp je ovo istakao u objavi na društvenoj mreži „Truth Social“.
Pored toga, tokom govora novinarima, Tramp je izjavio da je „ponovno izjednačavanje“ tarife od 125 odsto deo njegove strategije i da nije završeno sa trgovinskim pregovorima. On je istakao da se nada da bi Kina mogla da pronađe način da pregovara o trgovinskim odnosima. Takođe, ministar finansija SAD-a, Skot Besent, naglasio je da pauza u ukidanju tarife na druge proizvode osim kineskih predstavlja deo njihove strategije.
S obzirom na to da trgovinski rat između SAD i Kine traje već nekoliko godina, analitičari procenjuju da su ovakve odluke dodatno komplicirane globalnim ekonomskim stanjem koje je trenutno pogođeno pandemijom i problemima u snabdevanju. S obzirom na sve veće restrikcije, očekuje se da će trgovinski odnosi između ova dva giganta nastaviti da se pogoršavaju.
Za sada, analitičari naglašavaju da je od suštinskog značaja da se izgrade dijalog i pregovarački okviri kako bi se smanjila napetost i izbegle dalje eskalacije. Neki ekonomisti smatraju da bi povećanje carina moglo imati negativne posledice i na same potrošače u SAD, sa mogućim povećanjem cena i smanjenjem raznovrsnosti proizvoda na tržištu.
U međuvremenu, Kina se priprema da koristi sve dostupne mehanizme da štiti svoja tržišna prava i interes, dok se čini da je izgubljena svaka nada za brzo rešavanje ovog trgovinskog spora među supersilama. Bez obzira na trenutne ekonomske pritiske, obe strane deluju odlučno u ispunjavanju svojih ciljeva, što može dodatno produbiti već postojeću krizu i izazvati nepredvidljive posledice na globalno trgovanje.
U sveukupnom kontekstu, potrebno je napomenuti da su odnosi između SAD-a i Kine u proteklim godinama postali kompleksniji i izazovniji, sa mnogim faktorima koji doprinose pogoršanju situacije. Razvoj situacije u sledećim nedeljama i mesecima neizvestan je, ali se može očekivati da će trgovinski rat nastaviti da dominira međunarodnom ekonomskom scenom.
