Američki predsednik Donald Tramp izneo je stavove o trgovinskim odnosima između SAD-a i Kine, ističući da su carine koje su SAD uvele na kinesku robu znatno teže za Kinu nego što će biti obrnuto. Prema njegovim rečima, američke carine od 54 odsto će imati veći uticaj na kinesku ekonomiju nego što će kineske carine od 34 odsto uticati na američku ekonomiju. Tramp je na svojoj društvenoj mreži Truth Social napisao da se Kina i druge zemlje „ponašale loše“ prema Sjedinjenim Američkim Državama, ali je istakao da SAD sada imaju priliku da pobede u onome što je nazvao „ekonomskom revolucijom“.
Tramp je dodao da se poslovi vraćaju u SAD, a da je dosadašnja ulaganja dostigla pet biliona dolara. On veruje da će krajnji rezultat ovih trgovinskih napetosti biti istorijski i da će se ostvariti njegova strategija „Učinimo Ameriku ponovo velikom“. Ove reči dolaze u trenutku kada se trgovinski odnosi između dve najveće svetske ekonomije nalaze na raskršću, sa potencijalnim posledicama koje se mogu odraziti na globalnu ekonomiju.
Kina je reagovala na američke carine podnošenjem formalne žalbe Svetskoj trgovinskoj organizaciji (STO) u petak, navodeći da američke mere krše pravila te organizacije. Kineska vlada traži konsultacije povodom tog pitanja, a Sekretarijat STO je potvrdio da je primio zahtev od Kine. Ove bilateralne konsultacije predstavljaju prvu fazu formalnog rešavanja sporova. Ako ne dođe do postizanja dogovora u roku od 60 dana, Kina će imati mogućnost da zatraži da o slučaju presudi telo STO za rešavanje sporova smešteno u Ženevi.
Pored toga, Kina je u petak najavila da će od 10. aprila uvesti dodatne carine od 34 odsto na sav uvoz iz Sjedinjenih Američkih Država. Kinesko ministarstvo finansija je takođe kritikovalo odluku Vašingtona o povećanju carina, naglašavajući da su ukupne američke carine na kinesku robu sada dostigle 54 odsto. Kineski zvaničnici su ranije pozvali američku administraciju da odmah ukine nove carine na kineske proizvode, smatrajući ih štetnim za obostranu ekonomsku saradnju.
Ove trgovinske napetosti su deo šireg sukoba između Kine i Sjedinjenih Američkih Država, koji uključuje pitanja od tehnološke dominacije do regionalne bezbednosti. Trampova administracija se fokusira na smanjenje trgovinskog deficita i vraćanje proizvodnje nazad u Ameriku, dok Kina pokušava da održi stabilnost svoje ekonomije, koja se suočava s usporenim rastom.
Ekonomisti upozoravaju da bi nastavak ovakvih trgovinskih tenzija mogao da izazove lančane reakcije koje će se odraziti na globalno tržište. Međunarodni trgovinski odnosi su već pod velikim pritiskom, a mnoge zemlje brinu o mogućim posledicama koje bi eskalacija sukoba mogla imati na njihove ekonomije.
U ovom kontekstu, Trampove izjave i firme koje se oslanjaju na uvoz i izvoz bi mogle biti pod velikim pritiskom dok se obe strane pripremaju za potencijalno dugotrajne posledice ovih ekonomskih mera. Dodatni troškovi i izazovi koje donose više carine mogli bi se preneti na potrošače u obliku viših cena, što bi moglo smanjiti potražnju i uticati na rast ekonomije.
Dok se situacija razvija, svet pažljivo posmatra ovaj trgovinski rat između SAD-a i Kine, nadajući se da će se obema stranama otvoriti put za dijalog i mirno rešavanje sporova. Trgovinski odnosi između dve najveće ekonomije na svetu nastaviće biti jedan od ključnih faktora koji će oblikovati globalnu ekonomiju u godinama koje dolaze.
