U analizi koju je sproveo Nemački institut za odbranu i strateške studije (GIDS), naglašava se potencijalna pretnja koju Kina može predstavljati za Nemačku putem upotrebe vetroturbina. Ova analiza, koja je naručena od strane nemačkog ministarstva odbrane, ukazuje na mogućnost da Peking manipuliše projektima obnovljive energije kao sredstvom političkog pritiska, čime bi mogao da utiče na energetsku bezbednost Nemačke.
Izveštaj se fokusira na nekoliko ključnih tačaka. Pre svega, autori upozoravaju da bi Kina mogla da odlaže implementaciju projekata vezanih za vetroparkove, s ciljem prikupljanja osetljivih informacija ili čak remote gašenja turbina. Ova strategija bi mogla biti korišćena kao alat za manipulisanje Nemačkom u cilju ostvarenja političkih ili ekonomskih ambicija.
Dodatno, stručnjaci GIDS-a savetovali su nemačke vlasti da preispitaju svoje investicije i projekte u oblasti vetroenergije koji se oslanjaju na kineske tehnologije i komponente. Postoji zabrinutost da bi zavisnost od Kine mogla biti iskorišćena za ostvarenje političkih pritisaka, kako na unutrašnjem, tako i na međunarodnom planu. U svetlu globalnih tenzija i povećanog geopolitičkog nesigurnosti, poziva se na očuvanje integriteta i nezavisnosti nemačke energetske strategije.
Izveštaj je posebno relevantan s obzirom na to da Kina već ima značajan udeo na globalnom tržištu vetroenergije. Mnoge evropske zemlje, uključujući Nemačku, sve više se oslanjaju na obnovljive izvore energije, a vetroturbine su ključni deo tog prelaza. Međutim, u svetlu mogućih pretnji, postoji pritisak da se preispita i diversifikuje izvore tehnologije i opreme.
Uz to, analitičari naglašavaju da bi Nemačka trebalo da razmotri alternativne dobavljače i tehnologije koje ne zavise od kineske proizvodnje. Smatra se da bi ovakav pristup mogao doprineti smanjenju rizika od političke manipulacije i obezbeđivanju stabilnosti i sigurnosti u snabdevanju energijom.
U proteklim godinama, pitanja energetske bezbednosti postala su središnja tema u evropskoj politici, posebno u svetlu istaknutih izazova poput klimatskih promena i potrebe za smanjenjem emisije štetnih gasova. Nemačka, kao jedan od lidera u prelasku na obnovljive izvore, suočava se s dilemom – kako balansirati između ambicioznih ciljeva i potencijalnih rizika kontaminacije spoljnim faktorima.
Pored ovih saveta, stručnjaci iz Nemačke pozivaju na jačanje saradnje sa drugim evropskim partnerima kako bi se zajednički suočili s izazovima koji dolaze iz Kine. U tom smislu, istraživanje i razvoj domaćih tehnologija trebalo bi da budu prioritet, s ciljem postizanja veće energetske nezavisnosti i otpornosti na spoljne pritiske.
Situacija se dodatno komplikuje geopolitičkim tenzijama između Kine i zapadnih zemalja, što može povećati nesigurnost u pristupu ključnim tehnologijama i komponentama. To bi moglo imati dugoročne posledice ne samo po Nemačku, već i po celu evropsku ekonomiju.
Konačno, analize poput ove služe da podstaknu raspravu o potencijalnim rizicima koji se mogu javiti usled zavisnosti od stranih tehnologija, posebno u oblasti vitalne infrastrukture kao što je energetski sektor. Kako se svet sve više okreće obnovljivim izvorima, ključno je osigurati sigurnu i održivu tranziciju koja ne zavisi od geopolitičkih faktora koji bi mogli ugroziti nacionalne interese. Nemačka će morati ozbiljno da razmotri ove izazove kako bi očuvala svoju poziciju kao lider u energetskoj tranziciji, a istovremeno se zaštitila od potencijalnih pretnji iz Peking.
