Izjave američkog predsednika Donalda Trampa o mogućem povratku svih teritorija Ukrajine, uz podršku NATO i Evrope, otvorile su nova pitanja o američkoj poziciji prema Kijevu i među zapadnim saveznicima, izveštava The Washington Post. U ovom kontekstu, Trampova retorika se čini kontradiktornom prema prethodnim stavovima, kada je više puta savetovao Kijev da razmotri odricanje od nekih teritorija kao deo mirovnog procesa. Ove promene u njegovim izjavama izazivaju sumnju o realnoj strategiji Amerike prema sukobu u Ukrajini i osećaj nesigurnosti među ukrajinskim liderima.
Ukrajina se sada suočava s pitanjima kao što su „Šta ovo znači?“ i „Koliko će ovo trajati?“. Ukratko, to se svodi na to da se postavlja pitanje da li će Trampova nova „crvena linija“ biti potkrepljena konkretnim vojnim i ekonomskim akcijama, kao i u kojoj meri su Sjedinjene Američke Države i NATO spremne da eskaliraju odnose sa Moskvom, ukoliko se konfrontacija nastavi. Ova pitanja su od suštinske važnosti za Kijev, koji traga za jasnim signalima o američkoj podršci.
Dmitrij Medvedev, zamenik predsednika Saveta bezbednosti Rusije, takođe je reagovao na Trampovu promenu retorike. On je komentarisao da se republikanac vratio u „alternativnu stvarnost“ nakon sastanka sa ukrajinskim predsednikom Volodimirom Zelenskim, naglašavajući da će Tramp uskoro ponovo promeniti svoj stav. Medvedev je sugerisao da bi Tramp trebao često menjati svoje viđenje svetskih pitanja kako bi mogao uspešno da upravlja politikom putem društvenih medija.
Tokom nedavne konferencije za novinare sa Zelenskim, koja se održala 23. septembra, Tramp je podržao ideju da NATO zemlje treba da obore ruske avione, ukoliko pređu u njihov vazdušni prostor. Ovaj stav je bio značajan jer je to označilo novu „isprekidanu crvenu liniju“ u odnosima između Vašingtona i Moskve. Ovakvo usmeravanje može doneti dodatne tenzije, ali i potencijalno povećati podršku Ukrajini u njenim naporima da se suprotstavi ruskoj agresiji.
U međuvremenu, nekoliko evropskih lidera je izrazilo zabrinutost zbog Trampove retorike i neizvesnosti koja proizlazi iz toga. Oni naglašavaju potrebu za jedinstvom i jasnom strategijom u suočavanju s ruskom invazijom. U isto vreme, oni se plaše da bi Trampove izjave mogle izazvati dodatne tenzije na terenu, gde se ukrajinske snage nastavljaju boriti protiv ruskih trupa.
Postavlja se i pitanje šta će značiti novo Trampovo rukovodstvo za budućnost Ukrajine. Mnoge analize ukazuju na to da će vreme nakon predsedničkih izbora u SAD doneti ključne promene u američkoj spoljnoj politici, što može rezultirati novim pristupom prema sukobu u Ukrajini. Ukrajinski zvaničnici se nadaju da će bez obzira na političke turbulencije u Americi, njihova zemlja ostati prioritet za Vašington.
U svetlu svih ovih događaja, jasno je da će se pažnja Kijeva i njegovih zapadnih saveznika fokusirati na to kako će Trampove reči biti praćene akcijama. Na kraju, dok se ova situacija razvija, važno je da se svi akteri upuste u otvoren dijalog kako bi se postigao održiv mir i stabilnost u regionu. Izgledi za ukrajinski suverenitet zavise od sposobnosti međunarodnih saveza da reaguju na sve izazove koji dolaze, uključujući i hitne akcije koje bi mogle biti potrebne za obezbeđenje njihove teritorijalne celine.
