Od 1. decembra 2025. godine, svi neregistrovani uređaji za merenje brzine na putevima u Srbiji biće obavezno deaktivirani, a vozači će imati pravo da ospore i ponište kazne koje su izrečene na osnovu njihovih merenja. Ova odluka je rezultat nove regulative koju je uspostavilo Ministarstvo infrastrukture i saobraćaja, a u okviru koje je aktivirana online platforma namenjena praćenju evidencije kamera za merenje brzine, definisana Uredbom br. 305 od 18. avgusta 2025. godine.
Prema novim pravilima, sve lokalne samouprave koje žele da nastave korišćenje uređaja za merenje brzine moraju da unesu relevantne podatke u Ministarstvu. Ovi podaci uključuju naziv uređaja, serijski broj, informaciju o odobrenju ili produženju, katastarski kod, tip uređaja, lokaciju i druge tehničke karakteristike. Izdavanje ovih podataka se mora obaviti u roku od 60 dana, a svaka izmena ili dopuna mora se odmah prijaviti Ministarstvu. Svi uneti podaci biće dostupni javnosti putem zvaničnog portala Ministarstva.
Ova nova regulativa ima za cilj da unapredi transparentnost i legalnost u korišćenju uređaja za merenje brzine. Ministarstvo infrastrukture je naglasilo da je unošenje podataka neophodno za legitimno korišćenje uređaja. Nakon 30. novembra, kazne izrečene na osnovu neregistrovanih kamera biće smatrane nevažećim, s obzirom na to da su donesene na osnovu „nelegalnih“ uređaja. Ovo predstavlja značajnu promenu koja omogućava vozačima da podnesu žalbu i traže poništavanje kazni koje su im izrečene.
Iako ove mere deluju kao napredak ka jačanju legalnosti i sigurnosti na putevima, postoji i duboka pravna nesigurnost koju nova platforma ne rešava. Dugogodišnji problem homologacije uređaja za merenje brzine ostaje nepriključen. Vrhovni kasacioni sud Italije je 2024. godine doneo presudu kojom su kazne izrečene putem odobrenih, ali ne i homologovanih uređaja, proglašene nezakonitim. Ova presuda je izazvala brojne žalbe vozača i otvorila diskusiju o razlikama između odobrenja (administrativna procedura) i homologacije (tehnička potvrda), koje su oba potrebna kako bi uređaji bili legalni.
U Srbiji, situacija može biti slična, s obzirom na to da su kamere do sada bile samo odobrene, ali ne i homologovane. Bez jasne zakonodavne intervencije, ovo pitanje će verovatno i dalje ostati izvor pravne nesigurnosti za vozače, lokalne vlasti, pa čak i sudove.
Ministarstvo infrastrukture je naglasilo da je cilj svih ovih promena poboljšanje bezbednosti na putevima i zaštita prava vozača. Međutim, kako bi se to postiglo, neophodno je osigurati da svi uređaji zadovoljavaju tehničke i pravne standarde, što trenutno nije slučaj.
U svetlu ovih promena, vozači bi trebali biti svesni svoje mogućnosti. Ako dobiju kaznu nakon 1. decembra na osnovu neregistrovanih kamera, imaju pravo da je uspešno ospore. Ovo će, očekuje se, dovesti do smanjenja broja nelegalnih kazni i povećanja poverenja vozača u sistem.
Takođe, lokalne samouprave će morati da budu proaktivne u procesu unošenja i osvežavanja podataka. Kako bi zadržale upotrebu uređaja, potrebno je da se pridržavaju strogih rokova i pravila.
U zaključku, nova regulativa o neregistrovanim uređajima za merenje brzine može se posmatrati kao pokušaj da se uvede red u oblast koja je bila obeležena pravnom nesigurnošću. Usmerena na zaštitu prava vozača i jačanje legalnosti sistema, ova promena zahteva odgovornost kako od strane vlasti, tako i od vozača. Samo kroz saradnju i poštovanje pravila može se postići ciljana zaštita svih učesnika u saobraćaju.
