Istaknuta kanadska fizičarka i bivša članica CERN-a, Polin Ganjon, već godinama se angažuje u širenju svijesti o Milevi Marić Ajnštajn, srpskoj fizičarki čija je uloga u naučnim dostignućima njenog supruga Alberta Ajnštajna često ignorisana. Ganjon smatra da je Milevin doprinos bio značajan, te je nedavno odlučila da se pridruži inicijativi za posthumno dodeljivanje doktorata Marević na švajcarskom Politehničkom univerzitetu u Cirihu. Ovo je zahtevala jer je Mileva bila prva žena koja je imala priliku da studira fiziku na ovom prestižnom univerzitetu, ali nikada nije dobila svoju diplomu.
Inicijativu su pokrenuli drugi fizičari, uključujući italijansku fizičarku Gabrijelu Grejson. Ganjon je kontaktirala rektora univerziteta u cilju pomeranja stvari napred. „U naučnoj zajednici svi se slažu da je greh što nije dobila diplomu išto nije poznata, barem koliko i Albert Ajnštajn. Ovo je lepa inicijativa“, izjavila je Ganjon za Euronews Srbija.
Kroz više od pedeset predavanja širom Evrope, kao i u Južnoj Africi, Kanadi i SAD-u, Ganjon je delila priču o Milevi Marić, a reakcije slušalaca često su bile šokantne. „Mnogi ljudi su bili iznenađeni saznanjem o njenoj tragičnoj sudbini. Albert Ajnštajn je globalno priznati genij, a ona je u Srbiji nacionalni heroj, ali u ostatku sveta je praktično nepoznata“, naglašava Ganjon.
Prema njenim rečima, Mileva Marić doprinela je Ajnštajnovom naučnom radu, a Ajnštajn je često bio prikazan kao usamljeni genije. Ganjon tvrdi da je većina njegovih radova, uključujući i najpoznatiju jednačinu E=mc², rezultat njihovog zajedničkog rada. „Mileva nije potpisivala radove, što je jedan od razloga zašto nije poznata“, objašnjava Ganjon. Smatra da je to bilo zbog toga što nije bila zvanično diplomirana fizičarka, nakon što je pala na ispitu na Politehničkoj školi.
Mileva je studirala na Politehničkom univerzitetu u Cirihu kada je to bila jedina institucija na nemačkom govornom području koja je primala žene. Pred njom su bile četiri žene, ali nijedna od njih nije dobila diplomu. Ganjon naglašava da je Mileva, dolazeći iz patrijarhalnog društva, imala ulogu da podrži svog supruga, dok Albert nije imao zaposlenje i nisu mogli da se venčaju sve dok nije zasnovao karijeru.
Iako se posthumno dodeljivanje diplome naziva ‘greškom’, Univerzitet u Cirihu do sada je odbijao da razmatra ovu inicijativu. Ganjon je kontaktirala univerzitet bez uspeha, a odgovori koje je dobila često su bili izgovori. U međuvremenu, ona ističe pozitivan primer Univerziteta Kembridž, koji je retroaktivno priznao diplomu ženama koje nisu mogle da je dobiju u vreme dok su studirale.
U nedavnom sastanku s ministarkom nauke u ostavci, Jelenom Begović, Ganjon je dobila podršku da Beogradski univerzitet zvanično zatraži od Ciriškog univerziteta da dodeli diplomu Milevi Marić. „Nadam se da će taj pritisak uroditi plodom i da će se stvari pomeriti sa mrtve tačke“, zaključila je Ganjon.
Ova mobilizacija za priznanje Mileve Marić kao doprinosa nauci ukazuje na potrebu da se glasovi žene u nauci čuju, a njena priča će verovatno nastaviti da inspiriše buduće generacije. Ganjonovo isticanje Milevinog doprinosa krči put za dodatno istraživanje i priznanje često zaboravljenih figura u istoriji nauke.
