Narodna banka Rumunije je danas odlučila da zadrži referentnu kamatnu stopu na 6,5 odsto, što dolazi u trenutku predugog niza političkih i ekonomskih izazova. Ova odluka je usledila nekoliko dana pre drugog kruga predsedničkih izbora, u vreme kada se zemlja suočava sa značajnom političkom nestabilnošću, budžetskom krizom i povećanim odlivom kapitala sa domaćeg tržišta.
Narodna banka, u svom saopštenju, istakla je da su „izuzetno visok nivo neizvesnosti“ koji okružuje inflaciju i snažan odliv kapitala koji je ugrozio likvidnost, kamate i devizne rezerve ključni faktori za ovu odluku. Rumunija se suočava s jednom od najviših stopa inflacije u Evropi i s ozbiljnom vanjskom nerazmerom, dok su troškovi zaduživanja među najvišima u EU.
U prva tri meseca ove godine, rumunska ekonomija nije postigla kvartalni rast, a međugodišnji rast iznosio je samo 0,2 odsto, što je ispod svih očekivanja ekonomista. U skladu sa time, investicije su stagnirale, a potrošnja je bila potisnuta zbog političkih i ekonomskih tenzija.
Rumenška valuta, leu, je prošle nedelje doživela drastičan pad na istorijski minimum, što je dodatno pogoršalo situaciju u zemlji koja se suočava s političkim previranjima. Ova previranja su usledila nakon prvog kruga predsedničkih izbora, gde je kandidat krajnje desnice, Đorđe Simion, ostvario značajan učinak. Ostavka rumunske vlade, koju je predvodio socijaldemokrata Marsel Čolaku, dodatno je oslabila poverenje investitora.
U skladu s tim, Narodna banka Rumunije je intervenisala na tržištu kako bi obuzdala pad nacionalne valute, trošeći najmanje sedam milijardi evra na stabilizaciju leja. Ova intervencija pokazuje koliko su ozbiljni ekonomski problemi s kojima se Rumunija suočava.
Trenutno, Rumunija ima najveći budžetski deficit u Evropskoj uniji, koji je u 2024. godini porastao sa 5,61 odsto BDP-a na 8,65 odsto BDP-a. Ovaj trend ukazuje na to da ekonomskih izazova neće biti lako prevazići. Troškovi servisiranja državnog duga ostaju izuzetno visoki zbog slabih kreditnih rejtinga zemlje. Agencija Fič je nedavno dodelila Rumuniji rejting BBB-, dok su Standard i Purs (S&P) i Mudis dodelili Baa3, svaka od ovih agencija smanjila je izglede zemlje sa stabilnih na negativne.
Ova situacija ukazuje na to da će Rumunija morati da preduzme značajne svoju prilagodbe za stabilizaciju ekonomije i privlačenje investitora. Kako se bliže predsednički izbori, neizvesnost u zemlji će verovatno dodatno uticati na ekonomske odluke i potrošačke navike građana.
U svetlu aktuelnih ukratko, Rumunija se suočava s izazovima koji bi mogli da dovedu do daljih ekonomskih problema. Dva važna pitanja ostaju otvorena: kako će politička situacija uticati na buduće ekonomske politike i koje mere će biti preduzete da bi se stabilizovala nacija.
Ekonomisti upozoravaju da će bez brze i efikasne reakcije Rumunija možda biti suočena sa stagnacijom i daljim gubitkom poverenja investitora, što bi moglo izazvati produbljivanje ekonomske krize i smanjenje životnog standarda građana. U narednim danima, očigledno će pažnja društva biti usmerena na to kako će nova vlast reagovati na ove nepredviđene izazove u svetlu predstojećih predsedničkih izbora i političkih promena.
