U svetlu optimističnih prognoza o završetku ekonomske krize, izazvane smanjenjem referentnih kamatnih stopa centralnih banaka, mnogi građani Srbije, posebno oni koji su zaduženi ili traže nove kredite, očekuju značajniji pad kamata u 2024. godini. Međutim, analiza trenutnih kretanja na tržištu uočava da su realni efekti smanjenja kamata manje izraženi nego što su se nadali.
Podaci Narodne banke Srbije (NBS) otkrivaju da su u januaru 2025. godine prosečne ponderisane kamatne stope na novoodobrene dinarske kredite za stanovništvo iznosile 10,1%, što predstavlja povećanje u odnosu na decembar. Glavni uzrok ovih promena leži u porastu kamatnih stopa na gotovinske i druge nekategorisane kredite. U segmentu kredita indeksiranih u evrima, prosek je iznosio 5,6%, što takođe pokazuje blago povećanje.
Iako su se očekivala veća smanjenja kamata, situacija pokazuje da je pad manji nego što bi mnogi želeli. To je u skladu s ranijim najavama bankara koji su ukazali na to da će do značajnijeg smanjenja doći sporije nego što se prvobitno pretpostavljalo, s obzirom na to da su kamatne stope tokom postkovid krize zabeležile visok rast.
Na nižem nivou, konkretne brojke pokazuju da se kamate na dinarske kredite sa rokom otplate do jedne godine u januaru kretale oko 10,97%, dok su u decembru bile 11,69%. Ovo se čini kao slaba promena, ali predstavlja pad od 6% u odnosu na prošlu godinu. U slučaju kredita sa rokom otplate između dve do pet godina, pad je značajniji: sa 13,35% u januaru 2024. na 12,29% u januaru 2025. godine.
Bankovni sektor u Srbiji suočava se sa izazovima u vezi s konkurencijom, što utiče na kretanje kamatnih stopa. S obzirom na to da tražnja za određenim vrstama kredita nije jednaka, kamate na stambene kredite su porasle, dok su kamate na privatne kredite došle do okvira koji odražava veću konkurenciju među bankama.
U trenutku kada se očekuje konačno usvajanje Zakona o zaštiti korisnika finansijskih usluga, koji bi mogao omogućiti ograničavanje kamata, postoje sumnje u njegovu efikasnost. Ovaj zakon ima za cilj da izjednači razlike između banaka, a ne da postavi gornju granicu kamatnih stopa.
Jedan od razloga sporog pada kamata leži u smanjenju konkurencije u pojedinim segmentima tržišta, gde su krediti sa rokom otplate dužim od pet godina postali netransparentniji i skupi. U segmentu stambenih kredita, koji čini značajan deo tržišta nekretnina, kamate su na rekordnom nivou, a mnogi korisnici osećaju posledice rasta cena.
U slučaju kredita indeksiranih u evrima, kretanja su još složenija, s promenama koje zahtevaju stalno praćenje. Dok su kamate na kratkoročne pozajmice pale, one na keš kredite i dalje ostaju u porastu. Dodatno, stambeni krediti koji su većinom u evrima beleže porast kamata, sa trenutnim prosekom od 5,06% u odnosu na 4,48% pre godinu dana.
Osim toga, međubankarske kamatne stope su beležile pad, ali na kretanje kamatnih stopa na kredite to nije imalo výrazit uticaj, što pokazuje složenost trenutne situacije na tržištu. Očekivanja da će se situacija poboljšati dolaskom 2025. godine se čine realnim, ali uz napomenu da će tempo promena verovatno biti sporiji nego što se većina građana nada.
Sve u svemu, u dinamičnom okruženju koje je pogođeno ekonomskim izazovima, krediti ostaju ključna tema za mnoge građane Srbije. Unatoč velikoj potražnji i očekivanjima o smanjenju kamata, situacija na terenu ukazuje da su promene postupne i da će postizanje povoljnijih uslova finansiranja zavisiti od niza faktora, uključujući i interakciju između banaka i korisnika.
