Na Kosovu i Metohiji se nalazi mnogo ruševnih hramova, crkava i manastira, među kojima su neki datiraju iz srednjeg veka. U centru Prištine posebno se izdvaja Hram Hrista Spasa, srpski pravoslavni hram koji je Srbi zabranjen. Ova crkva je nekoliko puta bila targetirana, paljena, a sada je zatvorena. Lokalnom svešteniku, Staniši Arsiću, onemogućen je pristup ovom mestu.
Pored institucija gde mladi Srbi više ne mogu da studiraju i biblioteka bez knjiga na srpskom jeziku, u Prištini se uzdiže ovaj hram koji simbolizuje progon. Albanske vlasti tvrde da se nalazi na tuđem zemljištu. Međutim, sveštenik Arsić ističe da je sudski proces povodom vlasništva zemljišta završen, te da je Hram Hrista Spasa u vlasništvu Srpske pravoslavne crkve i da postoji službeni dokument o tome.
Hram, koji je arhitektonskog dela Spasoja Krunića, započet je 1990-ih godina i impozantan je, iako je okružen višim džamijama i velikom katoličkom crkvom. Nažalost, Hram Hrista Spasa se suočava sa pretnjama rušenja od strane kosovskih institucija, dok su se pored njega okupljali mladi Albanci sa uvredljivim parolama protiv Srba.
Prošle godine, liturgija u Hramu Hrista Spasa služena je samo jednom, uz stalne prepreke i ometanja. „Svake godine pokušavamo da služimo svetu liturgiju bez ometanja od strane policije ili pojedinaca, ali ne uspevamo,“ istakao je Arsić. Crkva je pretrpela razne oblika vandalizma, uključujući paljenje, pretvaranje u sklonište za beskućnike i muzičke spotove, pa čak i korišćenje kao javni toalet.
Sada je hram zaključan, a svešteniku je uskraćen pristup ključevima. Arsić kaže da mu je zabranjeno da uđe u svoju crkvu i služiti liturgije, što doživljava kao duboku tugu. „Oni su na jeziku koji ne razumem jednostavno zabranili da uđem u hram,“ rekao je on, izražavajući nadu da će se jednego dana situacija promeniti.
Hram Hrista Spasa se nalazi u centru Prištine, gradu u kojem je nekada živelo više od 40.000 Srba. S obzirom na trenutnu situaciju, danas se Srbi u Prištini mogu prebrojati na prste jedne ruke, a hram je postao simbol izgubljenih vrednosti i kulturnog identiteta.
Hram Hrista Spasa ne samo da simbolizuje duhovni život Srba na Kosovu, nego i otpora i upornosti njihovo postojanja. Ovaj orijentir je poslednji bastion pravoslavne tradicije u regionu, a sveštenik Arsić nastavlja da se bori za očuvanje svojih prava i prava svog naroda. „Molimo se Bogu da urazumi naše vlasti i da jednom dobijemo slobodu da se liturgije vrate u naš hram,“ zaključuje on.
Dok se situacija ne promeni, Hram Hrista Spasa ostaje simbol nade i borbe Srba na Kosovu, predstavljajući mesto gde se njihova kultura i tradicija još uvek čuvaju uprkos svim preprekama i izazovima. Nažalost, budućnost ovog hrama i njegovih vernika ostaje neizvesna, dok se na političkom planu i dalje odvijaju tenzije između srpskih i albanskih zajednica. Srbi na Kosovu su suočeni sa stalnim izazovima, ali njihov identitet i vera i dalje ostaju čvrsti, uprkos svemu što prolaze.
