Gosta večerašnje emisije „Čadež talk“ bio je Salvatore Kantale, profesor strateških finansija na AMD školi u Lozani, jednoj od najuglednijih poslovnih škola na svetu. Njegova misija je da poslovnim liderima pruži alat za razumevanje finansija, ukazujući na to kako mogu da prepoznaju prilike i izazove kroz finansijske izveštaje, a sve to u kontekstu provođenja promena u svojim organizacijama.
Kantale se ne fokusira samo na predavanje o finansijama, već istražuje i načine kako transformisati krize u prilike. Njegovo iskustvo seže od velike finansijske krize 2008. godine, a tema njegovog rada obuhvata i krize koje su usledile, uključujući pandemiju, ratove i geostrateške promene. „Savetovao sam vodeće ljude u najvećim korporacijama o tome kako da ne samo prežive krize, već i da iz njih izvuku vrednost,“ rekao je on.
Na pitanje o važnosti finansijskih pravila koja su učila ranije generacije, Kantale je naglasio da i dalje postoje određena pravila, ali da se ona menjaju brže nego ikada pre. „Ciklusi kriza postaju kraći. Sada imamo krize svake tri godine, dok je ranije to bilo svakih petnaest godina,“ istakao je profesor. Ova nova realnost zahteva od lidera da budu fleksibilni i sposobni da reaguju na višestruke krizne situacije — koncept koji on naziva „polikrizom.“
Unatoč promenama, Kantale smatra da su principa upravljanja finansijama ostala slična. Ispričao je kako je od jednog profesora u Americi dobio savet da se ne plaši da se vrati na stara predavanja, jer su problemi možda isti, ali će odgovori biti drugačiji. „Prečesto pokušavamo da koristimo iste obrasce i rešenja za nove probleme, a to jednostavno sporije funkcioniše,“ objasnio je.
Kantale je uporedio uspešne poslovne lidere s iskusnim ribarima koji prepoznaju promene u vremenskim uslovima. „Kako bismo uspeli, moramo biti sposobni da analiziramo ekonomsku situaciju i prepoznamo suptilne signale koji nam govore da se stvari menjaju,“ naglasio je. Ovo podrazumeva aktivno praćenje tržišta i prilagođavanje strategija pre nego što krize izbiju.
Kad govorimo o tumačenju ekonomskih pokazatelja, Kantale je istakao značaj „hiperpovezanosti“ sa okruženjem u kojem kompanije funkcionišu. Ključno je razumeti širu sliku i sve relevantne aspekte poslovanja, ne oslanjajući se isključivo na finansijske izveštaje kao osnovu za odluke. „Mnoge kompanije se prečesto analiziraju izolovano, a one su sastavni deo većeg ekosistema,“ rekao je. „Važno je prepoznati male promene i slabe signale koji mogu ukazivati na buduće trendove.“
Na primeru pandemije, Kantale je objasnio kako je retrospektivno razumeo da su postojali znaci koji su mogli ukazivati na ozbiljnost situacije, ali su prošli nezapaženo. „U decembru 2019. godine počele su da dolaze slike iz Vuhana koje su nam pokazivale šta se dešava,“ prisetio se. „Sada shvatam da su to bili slabi signali koje smo trebali drugačije interpretirati.“
Na kraju, professor Kantale je podvukao da sposobnost prepoznavanja ovih „slabih signala“ i razumevanja onoga što oni znače razlikuje izvanredne lidere od drugih. „Zato je važno razvijati tu veštinu i stalno raditi na povezivanju sa ekosistemom u kojem poslujemo.“
Kompletan razgovor sa Salvatoreom Kantaleom, u kojem daje detaljnije primere i analize kako ponašanje zaposlenih može otkriti slabosti u sistemu, dostupan je u videu koji prati ovaj tekst.
