Mineral jadarit, koji je postao tema naučnog portala Earth.com, izazvao je veliki interes među proizvođačima baterija, a u šali se poredi sa kriptonitom iz stripova o Supermenu. Opisuje se kao beli mineral bez sjaja, poznat i kao natrijum-litijum-bor silikat hidroksid. Jadarit je prvi put izvučen 2004. godine, a zvanično priznat dve godine kasnije.
Geolozi su primetili da se hemijska formula jadarita poklapa sa fiktivnim kriptonitom iz filma „Supermen“ iz 2006. godine, ali bez fluora i zelenog sjaja. Ova zanimljivost pomogla je da se otkriće privuče pažnja svetskih medija, a pravi razlog ushićenja leži u potencijalu ovog minerala za električna vozila i skladištenje obnovljive energije.
Jadarit se javlja u vidu tupih, kredastih nodula u finim škriljcima u dolini Jadra, nastalim u drevnom jezerskom basenu bogatom vulkanskim pepelom. Ovi specifični uslovi, koji podrazumevaju akumulaciju litijuma i bora, pronađeni su samo u Srbiji, što čini nalazište jedinstvenim i strateški važnim.
Majkl Pejdž, hemičar iz australijske Organizacije za nuklearnu nauku i tehnologiju, naglašava da dolina predstavlja jedno od najvećih nalazišta litijuma na svetu, što bi moglo značajno uticati na globalnu tranziciju ka zelenoj energiji. Istraživači iz Prirodnjačkog muzeja u Londonu, uključujući mineraloga Robina Armstronga, rekonstruisali su prirodni proces nastanka jadarita. Utvrdili su da je za njegovu formaciju bilo neophodno kombinovati terminalna alkalna jezera sa vulkanskim staklom bogatim litijumom, uz precizne uslove temperature i pH vrednosti.
Svaka tona jadarita sadrži oko sedam odsto litijuma, što ga čini dragocenim za punjive baterije. Osim litijuma, stena takođe sadrži visoke koncentracije bora, koji se koristi u proizvodnji stakla za pametne telefone, fiberglasa i lopatica vetroturbina. U ovom slučaju, nusproizvod postaje vredan resurs. Ako planirani rudnik započne sa eksploatacijom, Rio Tinto procenjuje godišnju proizvodnju od 58.000 tona litijum-karbonata, 160.000 tona borne kiseline i 255.000 tona natrijum-sulfata, što bi bilo dovoljno za proizvodnju katodnog materijala za milione električnih vozila godišnje.
Potražnja za litijumom brzo raste, a Međunarodna agencija za energetiku predviđa da će se globalna upotreba litijuma učetvorostručiti do 2040. godine. Srbija bi mogla zadovoljiti do 90 odsto evropskih potreba za litijumom iz ovog nalazišta, ako se potražnja nastavi povećavati.
„Kako potražnja za litijumom raste, jadarit ima ogroman potencijal“, ističe Armstrong. Međutim, formiranje jadarita zahteva izuzetno precizne uslove. „To je kao pečenje kolača; sve mora biti tačno“, kaže vođa istraživanja Frančesko Pucolu, dodajući da mali pomak u hemiji može sprečiti formiranje minerala, čime se dodatno povećava njegova retkost i strateški značaj.
Geolozi trenutno pretražuju satelitske snimke kako bi pronašli druge moguće lokacije, ali do sada nema uspeha. Proces vađenja litijuma iz jadarita je složeniji u poređenju sa drugim izvorima, kao što su slana jezera ili spodumen, zbog tvrde molekulske strukture u kojoj su natrijum i bor zarobljeni.
Inženjeri iz ANSTO-a testiraju inovativni proces luženja i prečišćavanja koji omogućava izdvajanje visokokvalitetnog litijum-karbonata, dok se bor koristi kao ko-produkt. Pejdž ističe da je izazov sa novim mineralnim resursima inspirisao tim, već su uspešno proizveli litijumske komponente za baterije.
Iako je projekat Jadar možda u fazi planiranja, mineral već menja mapu ključnih sirovina. Njegovo postojanje pokazuje da litijum može da se akumulira i izvan tradicionalnih izvora, što otvara nova potencijalna nalazišta. Istraživači sada pokušavaju da uzgajaju jadarit u laboratoriji pod uslovima sličnim prirodnim jezerima. Ako im uspe, moglo bi otvoriti vrata veštačkim nalazištima, bez klasičnog rudarstva.
Za sada, jedini poznati prirodni izvor u zapadnoj Srbiji ostaje u centru intenzivnog naučnog, industrijskog i javnog interesovanja, ali potencijal ovog minerala i dalje ostaje veliki.
