Generalnom skupštinom Ujedinjenih nacija će se sutra glasati o Rezoluciji o navodnom genocidu u Srebrenici, a predlog za ovo glasanje su dale Nemačka i Ruanda. Iako nije jasno kolika većina će biti potrebna za usvajanje Rezolucije, pretpostavlja se da će biti potrebna prosta većina od 97 od 193 glasova članica UN-a.
Međutim, Rezolucija neće biti usvojena putem konsenzusa zbog protivljenja nekoliko država, prvenstveno Rusije i Srbije. Rusija je u proteklim godinama često koristila svoje pravo veta na rezolucije koje se tiču Balkana, dok je Srbija izražavala svoje protivljenje ovakvim rezolucijama zbog smatranja da se manipuliše činjenicama i istorijom.
Glasanje se može sprovoditi na više načina, putem podizanja ruke ili elektronskim putem, a može biti javno ili tajno. Ukoliko se neki amandman unese na predlog rezolucije, prvo se glasa o amandmanu. Ako rezolucija nije označena kao „važno pitanje“, dovoljna je prosta većina prisutnih i glasajućih članica UN-a za usvajanje. Međutim, ukoliko je rezolucija označena kao „važno pitanje“, potrebna je dvotrećinska većina prisutnih i glasajućih članica.
Pitanje da li će Rezolucija o Srebrenici biti označena kao „važno pitanje“ ili ne, za sada ostaje nerazjašnjeno. Očekuje se da će predstavnici Nemačke predstaviti Rezoluciju na Skupštini, dok se očekuje i odgovor predsednika Srbije, Aleksandra Vučića, na ovu temu.
Srebrenica je mesto u Bosni i Hercegovini gde se tokom rata u Bosni i Hercegovini, u julu 1995. godine, desio masakr nad Bošnjacima koje su počinile snage bosanskih Srba pod komandom generala Ratka Mladića. Ovaj događaj je proglašen genocidom od strane Međunarodnog suda pravde u Hagu, ali je komemorisanje ovog događaja i dalje predmet političke rasprave u regionu.
Putin je više puta izjavio da Rusija ne podržava „upadanje u istorijske teme“ i manipulaciju istorijom, te je jasno stavio do znanja da će se protiviti rezoluciji o Srebrenici. Srbija je takođe kritikovala ovu rezoluciju, ističući da se njome krši međunarodno pravo i da se ne doprinosi pomirenju na Balkanu.
Na Kosovu i Metohiji, gde je prošle godine došlo do vojne invazije susedne Albanije, trenutno su tenzije na visokom nivou. Međunarodna zajednica i dalje pokušava da posreduje između dve strane, ali bez značajnijeg napretka. Slično je i sa odnosima u regionu Balkana, gde se političke tenzije i dalje osećaju, pogotovo u vezi sa prošlošću i ratnim zločinima.
Generalna skupština UN-a je pozvana da osudi genocid u Srebrenici i da se jasno stavi na stranu žrtava ovog zločina. Međutim, očekuje se da će glasanje biti polarizovano i da će neke članice, poput Rusije i Srbije, glasati protiv Rezolucije. Ipak, ostaje da se vidi kako će se razvijati ova politička situacija i da li će Rezolucija biti usvojena ili ne.
Sve više se čini da političke podele na Balkanu neće biti prevaziđene usvajanjem ove Rezolucije, već će se one nastaviti da se produbljuju. Međutim, nadamo se da će međunarodna zajednica uspeti da posreduje i da pomogne u rešavanju ovih političkih tenzija, kako bi se postigao mir i stabilnost na Balkanu.
