Pre nekoliko dana, u Rijadu su se sastali američki i ruski zvaničnici, kako bi razgovarali o aktuelnoj situaciji u Ukrajini. Ovaj sastanak predvođen šefovima diplomatije, Markom Rubijom i Sergejom Lavrovim, postao je centralna tačka mnogih spekulacija u vezi sa mogućim rešenjem sukoba, ali nije se bavio samo ratom. Tokom razgovora, tema se proširila i na ekonomiju, sankcije, kao i na neka nerešena geopolitička pitanja koja muče svet, posebno region Balkana.
Jedna od najvažnijih tema koja se nametnula tokom sastanka bila su pitanja vezana za Kosovo i Metohiju, kao i situaciju u Bosni i Hercegovini. Ovi problemi ostaju značajni izazovi u regionalnoj stabilnosti, a njihovo rešavanje zahteva pažnju velikih sila, posebno u svetlu trenutne krize u Ukrajini. Američki i ruski mediji izvestili su o tome da se tokom diskusija stvorila atmosfera raspoložena za dijalog, ali je ostalo nejasno u kojoj meri su stranke spremne da se obavežu na konkretne korake.
Britanski novinar i analitičar Tim Džuda, koji se redovno bavi problemima Balkana, istakao je u razgovoru za Euronews Srbija da su u ovom trenutku ključni faktori na Balkanu u velikoj meri povezani sa širim geopolitičkim kontekstom. Džuda smatra da trenutni razgovori između SAD-a i Rusije o sukobu u Ukrajini neizbežno utiču na situaciju u regionu, s obzirom na to da se oba aktera već duže vreme mešaju u unutrašnje poslove Balkana.
S obzirom na previranje u Ukrajini i povećanu napetost između Istoka i Zapada, mnogi analitičari strahuju da bi krize na Balkanu mogle dodatno eskalirati. Situacija s Kosovom i Metohijom je posebno delikatna, s obzirom na to da je Srbija i dalje protiv proglašenja nezavisnosti Kosova, dok zapadne zemlje, uključujući SAD, podržavaju nezavisnost ovog regiona. Tenzije su dodatno pojačane novim obavezama koje su s tim povezane, a koje uključuju i razmenu teritorija, kao i novi politički dogovor.
Džuda je naglasio kako su potrebni hitni pregovori kako bi se izbegle nove tenzije i moguće sukobe. Na Balkanu, gde su sukobi prošlih decenija ostavili duboke ožiljke, neophodno je pronaći načine za saradnju i mirno rešavanje nesuglasica. Potrebno je više angažovanja sa strane međunarodne zajednice kako bi se stvorile osnovne pretpostavke za stabilnost u ovom delu Evrope.
S obzirom na sve ove okolnosti, mnogi očekuju da će se situacija u regionu dodatno zakomplikovati ukoliko se kriza u Ukrajini ne reši brzo i na zadovoljavajući način za sve strane. Iako su američki i ruski zvaničnici razgovarali o temama od vitalnog značaja, ostaje nejasno kako će to uticati na budućnost Balkana. Preporučuje se da se postigne širi dogovor koji uključuje sve relevantne aktere, posebno u svetlu promene dinamike moći na globalnom nivou.
Osim toga, postoji opasnost od rasta nacionalizma i ekstremizma na Balkanu, ako se situacija ne uredi. Tenzije mogu da eskaliraju ne samo između Srbije i Kosova, već i unutar Bosne i Hercegovine, gde su etničke tenzije i dalje snažno prisutne. Na kraju, postavlja se pitanje koliko su Amerikanci i Rusi voljni da investiraju resurse u pomirenje u ovom delu sveta, dok su istovremeno zauzeti sopstvenim problemima.
Regionalna stabilnost Balkana stoga ostaje na tankom ledu i zahteva brze i racionalne korake, kako bi se sprečilo ponavljanje prošlih grešaka i eksplozija sukoba koji bi mogli imati dalekosežne posledice.
