Veliki petak, jedna od ključnih tačaka u hrišćanskom kalendaru, posvećen je sećanju na stradanje Isusa Hrista. Ovaj dan je deo Stradalne sedmice i obeležava se sa dubokim poštovanjem, uz post i molitvu. Upravljo tog dana postoje običaji i verovanja koja se prenose sa generacije na generaciju, među kojima je i običaj farbanja jaja, posebno crvenih, koja se nazivaju čuvarkuće. Ta jaja se boje kako bi se simbolizovala Hristova krv i veruje se da imaju moć zaštite doma od zlih sila.
U mnogim delovima Srbije, jaja se tradicionalno farbaju na Veliki petak, često u ranim jutarnjim satima. Iako neki odabiru Veliki četvrtak ili Veliku subotu za ovaj ritual, sve više domaćica bira da farba jaja u petak, prilagođavajući se modernim obavezama. Prvo ofarbano jaje, koje je obavezno crveno, čuva se do sledećeg Uskrsa. Narodno verovanje kaže da ova jaja donose blagoslov, zdravlje i sigurnost u domaćinstvu.
Na Veliki petak, liturgija nije prisutna, a crkvena zvona ne zvone, već se koriste drveni klepali za izražavanje tuge. Verna zajednica strogo posti, a jedina hrana koja se konzumira su voda i suvi hleb, što simbolizuje dan tišine i molitve. U ovom svetom trenutku, vernici se uzdržavaju od kućnih i poljskih poslova, kao znak poštovanja prema Hristovom stradanju.
Jedna od priča o crvenim jajima potiče iz vremena kada je Marija Magdalena donela poklon cara Tiberiju, a jaja su od belih postala crvena prilikom izgovaranja reči „Hristos vaskrse“. Druga legenda sugeriše da su nevernici ismivali hrišćane govoreći kako Hristovo vaskrsenje nije moguće, baš kao što vi ne možete dobiti crveno jaje od kokoške, da bi sledeće Uskrs sve kokoške u Jerusalimu snetele crvena jaja.
U simbolici, jaje predstavlja novi život i rađanje, kao i pobedu nad smrću. Prvo pisano pominjanje farbanja jaja za Uskrs datira iz 12. veka, dok su u srpskoj tradiciji ovi običaji zabeleženi u 16. veku. Na Veliki petak, vera se izražava kroz tihe molitve, koje su ispunjene željama za zaštitu, smirenje i snagu dla pojedinca i porodice. Jedna od učestalih molitvi uključuje molbu za obraćenje grešnika i zaštitu doma i porodice od zla.
U savremenom domu, ako nije moguće pratiti sve tradicionalne običaje, važno je da se zadrži suština. To znači održavati mir, molitvu i simboliku. Jaja treba ofarbati s ljubavlju, čuvajući čuvarkuću, a vreme obroka iskoristiti za tihe molitve umesto uveseljavanja, potpuniji užitak u suštini praznika.
Veliki petak predstavlja duboko emotivan dan za sve hrišćane, dan kada se prema Isusu Hristu izražava zahvalnost za njegovo stradanje. Dok se svetlost Uskrsa priprema, Veliki petak ostaje u dubokom sećanju, sa svojim simbolima, običajima i verovanjima, kao podsećanje na snagu i veru koja vodi ka večnom životu.
Iako savremeni život može otežati obeležavanje svih tradicija, bitno je sačuvati duhovni aspekt kroz tihe trenutke refleksije i molitve. Na kraju, svaki pojedinac može pronaći svoj način da poštuje ovaj važan dan u skladu sa svojom verom i tradicijom.
