Međunarodni tim naučnika potvrdio je da fenomen poznat kao „talasi ubice“ nije rezultat natprirodnih pojava, već se temelji na prirodnim zakonima okeana. Ova otkrića otvorila su nova vrata razumevanju izuzetno visokih talasa koji se formiraju u moru.
Istraživanje je bazirano na analizi više od 27.500 snimaka talasa prikupljenih tokom osamnaest godina iz Severnog mora. Naučnici su otkrili da su „talasi ubice“, ekstremno visoki talasi koji mogu dostići visinu i do 30 metara, rezultat jednostavne kombinacije uobičajenih okeanskih procesa. Ovo otkriće je značajno jer su mornari vekovima pričali o misterioznim džinovskim talasima, a činjenica da su naučnici potvrdili postojanje ovih fenomena prvi put se dogodila još 1995. godine kada je 24 metra visoki talas udario u naftnu platformu „Draupner“.
Tim istraživača predvođen Frančeskom Fedeleom sa Tehnološkog instituta Džordžije pristupio je ovom fenomenu sa ciljem da razjasni mehanizme koji ga pokreću. Do sada je popularna teorija o „modulacione nestabilnosti“ smatrana glavnim uzrokom formiranja ovih visokih talasa, no rezultati njihovog istraživanja opovrgli su ovu teoriju.
Uzimajući u obzir prirodu formiranja nepravilnih talasa, naučnici su uočili da su oni rezultat dva ključna procesa. Prvi proces, poznat kao linearno fokusiranje, objašnjava kako se talasi različitih brzina i pravaca susreću, preklapajući se u vremenu i prostoru, što dovodi do stvaranja jednog velikog talasa. Drugi proces uključuje nelinearne fenomene koji za rezultat imaju prirodno izduženje i istezanje talasa, čime se on može povećati za 15-20%.
Kada se ovi fenomeni udruže, stvara se zaista ogroman talas. „Nepravilni talasi prate prirodne zakone okeana, umesto da ih krše,“ ističe Fedele, što sugeriše da se ovaj fenomen ne događa nasumično, već da mu je osnova jasno definisana. Razumevanje ovih mehanizama može poboljšati sigurnost pomorskih aktivnosti, a posebno plovila i priobalne platforme koje se suočavaju sa ovim izazovima.
Posledice ovog otkrića su značajne za pomorstvo i industriju, jer nova saznanja omogućavaju naučnicima da razviju preciznije modele predviđanja visokih talasa. S obzirom na to da su ekstremni talasi u prošlosti uzrokovali značajne nesreće na moru, poboljšanje predikcija može potencijalno smanjiti rizik koji ovi fenomeni donose.
Fedele i njegov tim istražuju korišćenje mašinskog učenja kao alat za analizu podataka prikupljenih iz prethodnih incidenata kako bi razvili modele koji predviđaju uslove pod kojima se ovi ekstremni talasi mogu formirati. Ova upotreba napredne tehnologije može ubrzati procese analize i omogućiti brže reakcije u situacijama kada se pojavi opasnost od visokih talasa.
Iako su legende o talasima ubica dugo bile predmet mitova i uverenja mornara, naučna istraživanja donose novu svetlost na ovu temu. Ova otkrića ne samo da pojašnjavaju prirodne pojave, već i pružaju konkretne alate za unapređenje sigurnosti na moru. Istraživanja u ovoj oblasti biće od ključnog značaja za budućnost pomorskih aktivnosti, a dalja unapređenja u prikupljanju i analizi podataka samo će doprineti boljem razumevanju i spremnosti na izazove koje okeani predstavljaju. Svaka nova informacija doprinosi razumevanju složenih sistema koje priroda stvara, a naučnici poput Fedelea otvorili su put ka novim mogućnostima u prevenciji i sigurnosti na moru.
