Nedavno su stručnjaci upozorili na potencijalnu pretnju od asteroida 2024 YR4, koji bi mogao da udari u Zemlju 22. decembra 2032. godine. Prema saopštenju NASA, šanse za sudar su narasle na 3,1 odsto, što predstavlja najvišu verovatnoću za sudar sa velikim asteroida u modernoj istoriji. Ipak, lideri u oblasti planetarne odbrane upozoravaju da ne treba paničiti, jer postoje efikasne strategije za odvraćanje takvih pretnji.
Ričard Mojsl, šef kancelarije za planetarnu odbranu Evropske svemirske agencije, ističe da šanse za direktan udar mogu rasti dok astronomi prikupljaju više podataka, pre nego što brzo opadnu na nulu. Čak i ukoliko bi verovatnoća nastavila rasti, on je naglasio da Čovečanstvo nije neodbranjivo.
Postoje različite metode koje bi čovečanstvo moglo iskoristiti kako bi skrenulo ili uništilo asteroid. Jedan od najefikasnijih pristupa testiran je 2022. godine kada je NASA izvršila test dvostrukog preusmeravanja asteroida (DART), uspešno zabivši svemirsku letelicu u asteroid Dimorfos, promenivši njegovu orbitu.
Međutim, postoje i druge metode kao što su „gravitacioni traktor“, gde bi velika svemirska letelica koristila sopstvenu gravitaciju da odvuče asteroid daleko od Zemlje. Druga opcija uključuje raketu naoružanu potiscima koja bi ispuštala „stalni mlaz jona“ kako bi polako promenili kurs asteroida.
Naučnici su takođe razmatrali ako bi se jedna strana asteroida ofarbala u belu boju, što bi povećalo njegovu refleksivnost i smanjilo toplotu, što bi potom moglo da utiče na njegovu putanju. Ove suptilnije strategije zahtevaju dodatnu brzinu, a dolazak do asteroida uvek je izazov.
U slučaju kada ništa drugo ne uspe, postoji mogućnost da se asteroid uništi nuklearnim oružjem. Umesto da se nuklearna bomba ubacuje duboko u asteroid, kao što je prikazano u filmovima, strategija bi uključivala detonaciju bombe u blizini asteroida. Iako dolaze s brojnim etičkim i pravnim pitanjima, ova opcija bi bila rezervisana kao krajnja linija odbrane, naročito kada govorimo o asteroidima veličine onog koji je izazvao izumiranje dinosaurusa.
Osim nuklearne opcije, istraživači su razmatrali ideju usmeravanja laserskih zraka sa svemirske letelice ka asteroidu kako bi uništili njegovu površinu i skrenuli ga s puta. Iako eksperimentisanje u laboratoriji pokazuje da je ovo izvodljivo, ona nije među najvažnijim strategijama koje se momentalno razmatraju.
Konačna odluka o tome kako se suočiti s ovakvom pretnjom donosiće svetski lideri, dok ekspertiza i preporuke svemirskih agencija igraju ključnu ulogu. Ako asteroid ipak udari, Mojsl ističe da se očekuje da će široka zona udara biti manja od one koja bi izazvala planetarne katastrofe, pa bi priprema za udar obuhvatala evakuaciju naseljenih područja kao poslednju liniju odbrane.
Ipak, šansa da asteroid promaši Zemlju i dalje iznosi otprilike 97%, što pruža prostor za optimizam. „Sedam i po godina je dovoljno dug period da se pripremimo“, naglašava Mojsl, ukazujući na potrebu za koordinisanim i pravovremenim odgovorom u slučaju ekstremnih scenarija. Stručnjaci veruju da može postojati mnogo rešenja koja mogu zaštititi čovečanstvo od ovih svemirskih pretnji, a istovremeno ispuniti odgovornosti koje leže pred globalnim liderima.
