Svake godine, 8. aprila, obeležava se Međunarodni dan Roma, koji nas podseća na bogatstvo romske tradicije i izazove s kojima se romska zajednica suočava širom sveta. Romi su značajan deo kulture Balkana, ali se često susreću s diskriminacijom i marginaizacijom, a siromaštvo je jedna od njihovih najvećih prepreka. Međunarodni dan Roma nije samo prilika da ukazujemo na ove probleme, već i da obeležimo doprinos Roma u društvu, posebno u muzici i umetnosti.
Jedna od najistaknutijih figura romske muzike je legendarni Šaban Bajramović, često nazivan „kraljem romske muzike“. Rođen 16. aprila 1936. godine u Nišu, u porodici muzikanata, Šaban je već u detinjstvu pokazivao sklonost prema muzici. Njegova muzička karijera započela je na neobičan način, tokom boravka na Golom otoku, gde je naučio da svira instrumente dok je bio izvan vojne službe.
Bajramović se isticao ne samo kao talentovani muzičar, već i zbog svog jedinstvenog glasa i emotivnog izraza. Njegova prva ploča objavljena je 1964. godine, a ubrzo nakon toga postao je ikona romske muzike. Njegove pesme, među kojima se posebno izdvaja „Đelem, đelem“, brzo su postale međunarodni hit i njegov simbol. Ova pesma se ne samo da prepoznaje po melodiji, već i po snažnim stihovima koji govore o patnji Roma, kao i njihovoj borbi za ravnopravnost i dostojanstvo.
Osim ovih društveno angažovanih tema, Šaban Bajramović se bavio i ljubavnim pesmama. Jedna od njegovih najlepših pesama „Bele ruže“ posvećena je njegovoj supruzi Milici, čime je dodatno pokazao svoju emotivnu dubinu i vezanost za porodicu.
Bajramović je s grupom Crna Mamba, sa kojom je nastupao više od 20 godina, obezbedio sebi međunarodnu slavu. Njegovi nastupi su bili legendarni i često su ga vodili na različite kontinente. Zanimljivo je da je stigao i do Indije, gde su ga primili Jawaharlal Nehru i Indira Gandi, i gde je proglašen Kraljem svetske romske muzike. Ovi momenti osvetljavaju ne samo njegov talent, već i značaj romske kulture u globalnom kontekstu.
Kao muzičar, Bajramović nije bio samo zabavljač – on je bio glas romskog naroda, prenosio je svoju kulturu i tradiciju kroz svoje pesme. Njegov rad je igrao ključnu ulogu u očuvanju romskog identiteta i borbi za ravnopravnost. Muzičari poput njega pomažu u razbijanju predrasuda i ukazuju na bogatstvo i lepotu romske zajednice.
Život Šabana Bajramovića bio je obeležen izazovima, kako na ličnom, tako i na profesionalnom planu, ali je uvek ostajao posvećen muzici i svom narodu. Njegove pesme komuniciraju univerzalne emocije – ljubav, gubitak, radost i tugu. Pesme poput „Sajbija“ mogu dirnuti svakoga, bez obzira na jezik ili kulturu, i to je ono što ga čini istinskim muzičkim umetnikom.
Nakon njegovog odlaska, njegovo nasleđe ostaje snažno prisutno u romskoj zajednici i šire. Njegova muzika i dalje inspiriše nove generacije muzičara i slušaoca, a njegov doprinos romskoj kulturi ne može se zanemariti.
Međunarodni dan Roma nas poziva da prepoznamo i slavimo doprinos Roma, ali i da se suočimo s pitanjima ravnopravnosti, pravde i poštovanja. Kroz muziku Šabana Bajramovića čujemo priče i bol romskog naroda, a to nas podseća na važnost kulture u oblikovanju identiteta i zajedništva. U svetu gde diskriminacija i nepravda još uvek postoje, Bajramovićeve pesme postaju simbol nade i borbe za bolju budućnost.
