Suština poslovanja kompanije „Nelt“ u Africi povezana je sa intrigantnim pričama i vezama koje utemeljuju njeno uspešno prisustvo na ovom kontinentu. Grebanjem kroz istoriju i izazove, Nebojša Šaponjić, jedan od osnivača kompanije, otkriva kako je put do Angole bio daleko od jednostavnog. O njegovim iskustvima i poznanstvima, posebno sa Miroslavom Petrovićem, poznatim kao „Zeleni“, koji je igrao ključnu ulogu u uspostavljanju kontakata, Šaponjić priča u nedavnoj emisiji Čadež Talk.
Zeleni je nekada bio direktor Dečijih novina u Gornjem Milanovcu, a tokom Titove vladavine štampao je časopise iz Afrike. Iako je stigao u Angolu početkom devedesetih s pozicije ambasadora, ostao je u toj zemlji i do danas je aktivan. Njegova uloga kao konektora između „Nelta“ i Angole pokazuje koliko u poslovanju veze i poznanstva mogu biti presudne.
Međutim, uspon na afričkom tržištu nije bio bez prepreka. Šaponjić opisuje izazove s kojima su se susretali prilikom pokretanja poslovanja u Angoli, uključujući i iznajmljivanje kuće za astronomski iznos od 20.000 dolara mesečno. Bez obzira na to što je kuća bila daleko od idealnog stana, poslovna odlučnost tima je bila snažna, a uz podršku lokalnih poznanika, poput Zelenog, uspeli su da prevaziđu početne poteškoće.
Složenost poslovnog okruženja u Angoli bila je očigledna, posebno kada su tim iz „Neltn“ počeli da prikupljaju resurse. Šaponjić naglašava da je svaki korak zahtevao strateški pristup i kreativna rešenja, ali su se uspešno prilagodili. U svom pripovedanju, ističe kako su naišli na mnoštvo ljudi iz bivše Jugoslavije koji su bili prisutni u Angoli, kao i one koji su imali veze sa zajedničkom istorijom, što je dodatno olakšalo komunikaciju i saradnju.
Jedna od izuzetno zanimljivih epizoda u Šaponjićevom narativu jeste susret sa trojicom ministara u Angoli koji govore srpski. Ova otkrića ukazuju na to koliko su duboke veze između ovih naroda, kao i na bogatstvo kulture i jezika koje dele. Jedan od ministara, Toni, istaknut je kao osoba sa bogatom biografijom; odrastao je u Rumuniji, a završio je fakultet u Zagrebu, govoreći osam jezika.
Šaponjić dalje ukazuje na to da su mnogi afrički lideri poznavali srpski jezik, što je doprinelo lakšoj uspostavi odnosa. Ova interakcija dovela je do formiranja kontakata koji su olakšali poslovne pregovore i implementaciju ideja koje su osnova za ekonomski rast i razvoj.
Podsećajući se na trenutke iz prošlosti, Šaponjić napominje da je ključna lekcija koju su naučili kroz ceo proces bila ta da je neizbežno preuzeti rizik u poslovanju. Njegov stav prema mladim ljudima koji donose inovativne ideje je pozitivan; on veruje da mladi kreativci sa svežim perspektivama mogu doneti značajne promene i napredak.
Drugi deo intervjua sa Nebojšom Šaponjićem otkriva mogućnosti i izazove koji se pred Srbijom kao zemljom pružaju u kontekstu poslovanja u Africi. Analiza potencijala afričkog tržišta, kao i razvoj opšteg razumevanja među kulturama, može otvoriti vrata novim prilikama za sve.
Ovaj razgovor sa Šaponjićem ne samo da prikazuje fascinantnu priču o ličnoj hrabrosti i snalažljivosti, već takođe osvetljava širinu i dubinu poslovnog predstavljanja Srbije na globalnoj sceni. Sve to pokazuje važnost povezanosti, kulturnih razmena i spremnosti da se suočimo sa izazovima u dinamičnom poslovnom svetu.
