Aleksa Šantić napisao je pesmu „Što te nema“ 1897. godine posvećenu svojoj nesuđenoj ljubavi Anki Tomlinović. Njegova majka mu nije dozvolila da se oženi Ankom jer je bila katoličke vere, uprkos tome što je kasnije prešla u pravoslavlje. Nakon što se Anka udala za drugog čoveka, Šantić je ostao neženja i posvetio joj najlepše stihove. Pesma je postala veoma popularna i i danas se izvodi.
Stihovi pesme „Što te nema“ preplavljeni su patnjom i tugom zbog nesuđene ljubavi, a ujedno oda surovosti sudbine i prepreka koje se mogu naći na putu ljubavi. Pesmu je tokom godina izvodilo mnogo umetnika, ali je možda najpoznatija izvedba Jadranke Stojaković.
Pesma je postala simbol tužne ljubavi i nesrećne sudbine, a stihovi poput „Kad na mlado poljsko cv’jeće, biser niže ponoć nijema, kroz grudi mi želja l’jeće: što te nema, što te nema“ ostavljaju snažan utisak na slušaoce. Šantić je uspeo da prenese svoju patnju kroz reči pesme, koje su postale večne i priznate širom regiona.
Pesma „Što te nema“ predstavlja svedočanstvo o ljubavi koja nije imala srećan završetak, ali je ostavila dubok trag u srcu pesnika. Šantić je svoju bol i patnju pretočio u stihove koji su postali deo kulturne baštine i koja se i danas pevaju i pamte.
Jadranka Stojaković uspela je da prenese emocije ove pesme kroz svoj jedinstven glas i interpretaciju. Njen pevački talenat dodatno je oživeo stihove Šantića i doprineo širenju pesme među publikom. Izvođenje ove pesme postalo je prepoznatljivo po njenom glasu i načinu na koji dočarava patnju i tugu koju pesma nosi.
Činjenica da je pesma „Što te nema“ i dalje popularna i aktuelna govori o njenoj univerzalnoj temi ljubavi i patnje. Stihovi se i danas pronalaze kao relevantni i inspirativni, jer ljudi mogu da se identifikuju sa bolom i tugom koji preplavljuju pesmu. Ova pesma nije samo romantična pjesma o izgubljenoj ljubavi, već i svedočanstvo o ljubavi koja je prevazišla vreme i granice.
Aleksa Šantić je uspeo da svojim stihovima prenese duboku emotivnu poruku koja je dirnula mnoge ljude širom regiona. Njegova izuzetna sposobnost da pretoči svoje lične emocije u reči i melodiju omogućila je da njegova pesma postane večna i nezaboravna. Šantićeva „Što te nema“ je postala deo kulturnog identiteta i nasleđa, inspirišući druge umetnike i ljubitelje poezije.
Uz Jadranku Stojaković kao jednog od najpoznatijih izvođača ove pesme, „Što te nema“ i dalje ostaje neizostavan deo muzičke scene. Njen glas i interpretacija pesme dodatno su je proslavili i učinili još popularnijom među publikom. Njeno izvođenje nosi posebnu emotivnu težinu i dubinu, te se pesma Šantića ponovo oživljava na sceni kroz njen pevački talent.
U zaključku, pesma „Što te nema“ Aleksa Šantića ostaje jedna od najznačajnijih pesama ljubavi i patnje na našim prostorima. Njena emotivna težina i univerzalna tema ljubavi prešla je okvire vremena i generacija, ostavljajući dubok trag u srcima svih koji je čuju. Jadranka Stojaković svojim izvođenjem dodala je pesmi novu dimenziju i održala je živom i prepoznatljivom među publikom.
