Kada pristanete da budete žirant za kredit, obično to činite zbog poverenja prema osobi kojoj pomažete. To je bio slučaj i sa Igorom Jovanovićem iz Vranja, koji je 2004. godine potpisao jemstvo za kredit u iznosu od 4.500 evra svom rođaku. Međutim, situacija se drastično promenila kada je njegov rođak otišao u inostranstvo, a obaveza otplate duga pala je na Igora. On tvrdi da je dug banci već isplatio, ali sada se suočava sa zahtevom agencije koja je otkupila dug od banke, a ona zahteva dodatna sredstva. Do sada je Jovanović vratio više od 1,3 miliona dinara, a agencija mu nije dostavila nikakvo obaveštenje ili rešenje.
Ovaj slučaj izaziva brojna pitanja, posebno u vezi sa zakonima koji se tiču prodaje dugovanja među finansijskim institucijama. Igor Jovanović ispričao je za Euronews Srbija da je njegov slučaj povezan sa poljoprivrednim kreditom koji je uzet 2000. godine, a koji je prestao da se otplaćuje 2004. godine, što je dovelo do sudskog postupka 2007. godine. Tvrdi da su krediti koje je dobio bili sporni, zbog čega je direktor lokalne filijale ProKredit Banke završio u zatvoru.
Prema Jovanoviću, 2011. godine primio je obaveštenje da je u dugu skoro milion dinara sa kamatama. On je nastavio da isplaćuje dug, ali 2020. godine shvata da se na isplatnim listićima više ne pojavljuje ProKredit Banka, već agencija EOS Matrix iz Beograda, pri čemu nije dobio nikakve zvanične informacije o tom prenosu.
Iako je Jovanović bio uveren da se možda uskoro oslobodi tog duga, u avgustu 2024. godine suočio se s dodatnim troškovima koje je izvršitelj poslao na naplatu, što je dodatno otežalo njegovu situaciju. Optužuje da je tokom svih ovih godina ispaštao od stresa i neprijatnosti zbog duga.
Pravnici su specifično ukazali na komplikacije vezane za ovaj slučaj. Jovan Ristić iz Udruženja Efektiva označava Jovanovićev slučaj kao „pravosudni horor“. Objašnjava da se radi o kompleksnoj situaciji koja uključuje primenu zakona na dugovanja koja su nastala pre više godina. On navodi da se radi o zvaničnom poljoprivrednom kreditu i da zbog datuma nastanka dugovanja nije postojala zaštita za korisnike finansijskih usluga koju je propisao Zakon iz 2011. godine. Prema njegovim rečima, tada je prodaja duga bila zakonski moguća.
Advokatica Zlata Rašević smatra da je teško dati konkretnu pravnu procenu bez poznavanja svih detalja. Ukazuje na činjenicu da, ukoliko je prenos duga bio legitiman, sve što je Jovanović do sada platio mora biti uračunato u njegov dug. Naglašava da ne može postojati veći iznos duga od osnovnog duga sa kamatama koje je tražio kreditor.
Jovanovićev slučaj može biti tipičan primer kako složena pravna pitanja oko duga i finansijskih obaveza mogu uticati na pojedince. Bez obzira na sve, pravnici savetuju osobama u sličnim situacijama da potraže stručnu pravnu pomoć kako bi im pomogli da razjasne svoja prava i obaveze prema zakonima koji se primenjuju. Jovanović se nada da će pronaći rešenje za ovu komplikovanu situaciju i konačno se osloboditi dugovanja koja ga prate dugi niz godina.
Ovaj slučaj ponovo postavlja pitanje zaštite potrošača i transparentnosti u poslovanju banaka i agencija za naplatu dugova, kao i pravičnosti finansijskih postupaka koji se često nalaze van domena razumevanja prosečnih građana. Na kraju, ostaje otvoreno pitanje kako se takvi slučajevi mogu izbeći u budućnosti?
