Na prvoj Međunarodnoj žitnoj forumu koji je održan u Beogradu, stručnjaci su predstavili značajne mogućnosti za povećanje izvozničkog potencijala žitarica iz Srbije, posebno prema tržištima Bliskog istoka i Severne Afrike (MENA). U ovom regionu godišnja potražnja za žitaricama iznosi 25 milijardi dolara, a predviđa se da će do 2032. godine potražnja samo za pšenicom porasti od 13% u Maroku do 16% u Egiptu.
Vito Martieli iz Rabobanke upozorio je učesnike foruma da su pripreme za ulazak na ova tržišta od suštinskog značaja, s obzirom na trenutnu nestabilnost uzrokovanu ratom u Ukrajini. „Morate biti spremni da učestvujete na tim tržištima, a nemate vremena za gubljenje. Potrebna su ulaganja u povećanje proizvodnje, poboljšanje logistike, lučkih skladišnih kapaciteta i transporta do inostranih tržišta“, naglasio je Martieli.
Ukupne prognoze za potražnju žitarica u MENA regionu su optimistične. Egipat planira da poveća svoj uvoz pšenice za 18% do 2032. godine, dok bi Liban mogao zabeležiti čak 24% rasta. Međutim, srpski proizvođači suočavaju se sa izazovima u smislu ukrupnjavanja svojih operacija kako bi bili konkurentni.
Dmitro Prihodko, viši ekonomista u FAO-u, ukazao je na razlike među zemljama u regionu. „U nekim zemljama, kao što je Egipat, država igra ključnu ulogu u kupovini, dok se u Jordanu sav uvoz odvija kroz privatne kompanije. Važno je shvatiti da bez velikih količina teško možete uspevati na ovom tržištu“, dodao je Prihodko.
Cene pšenice i kukuruza su trenutno stabilne na globalnim tržištima, ali su u porastu. Amruta Dajlip Čingorot iz S&P Global komoditi insajts ističe da se cene kukuruza povećavaju zbog zabrinutosti u vezi sa kvalitetom, dok je kod pšenice primetno slabljenje ponude. Ne očekuje se da će eventualni završetak sukoba u Ukrajini drastično uticati na cene, budući da je potražnja visoka.
S obzirom na to da postoje i tržišta sa slabijim mehanizmima javnih tendera, Stevica Čarapić iz Mediteran šiping kompany naglasio je da postoje rešenja za povećanje srpskog izvoza žita. „Ne morate biti veliki izvoznici koji pune brodove. Kontejnerski transport omogućava isporuku čak i manjim količinama, kao što su 20, 30 ili 50 tona“, objasnio je Čarapić.
„Trenutno smo sposobni bez dodatnog planiranja da iz Srbije pošaljemo 25.000 tona robe. Postignuta su velika ulaganja u luke i transportne terminale, a proces prevoza je dramatično unapređen. Ne radimo više samo ‘od luke do luke’, već i ‘od vrata do vrata’“, dodao je.
Ovaj forum je okupio više od 200 kompanija i institucija iz različitih sektora agrobiznisa, uključujući proizvodnju, trgovinu, finansiranje, logistiku i transport. Cilj skupa bio je da se razmene znanja i iskustva, kao i da se osnuju novi poslovni kontakti koji će olakšati izvoz srpskih žitarica, posebno u svetlu rastuće potražnje na tržištima MENA.
S obzirom na sve veće potrebe za žitaricama u regionu, srpske kompanije imaju jedinstvenu priliku da iskoriste svoje proizvodne kapacitete i ekspanziju na međunarodnim tržištima. Ključ uspeha biće ne samo u kvalitetu proizvoda, već i u efikasnosti logističkih operacija koje će omogućiti bržu i sigurniju isporuku kupcima.
