Izgradnja nove balske sale u Beloj kući je započela rušenjem istočnog krila zgrade. Kada bude završena, nova dvorana će moći da primi do 1.000 gostiju. Ovaj grandiozni projekat američkog predsednika Donalda Trampa podrazumeva izgradnju velike sale bogato ukrašene zlatnim detaljima i visećim lusterima, s procenjenim troškovima od oko 250 miliona dolara.
Arhitekt Džejms Mekreri, poznat po svojoj ljubavi prema klasičnoj arhitekturi, projektovao je salu. On je izjavio da Amerikanci vole klasičnu arhitekturu jer je ona deo formativnog identiteta nacije. Mekreri je tokom Trampovog mandata imenovan za člana Američke komisije za lepe umetnosti, koja ocenjuje dizajn zgrada u Vašingtonu.
Tramp je prilikom povratka na predsedničku funkciju izdao naloge koji se odnose na arhitektonske stilove federalnih zgrada, naglašavajući da su tradicionalni i klasični stilovi poželjni. Međutim, American Institute of Architects nije bio oduševljen tim nalogom, izražavajući zabrinutost zbog mogućih promena koje bi mogle ograničiti slobodu lokalnog dizajna i dodatno povećati birokratiju.
Mnogi arhitekti i dizajneri su kritikovali Trampov ukus, ali iz Bele kuće poručuju skepticima da veruju procesu. Sekretarka za štampu, Karolin Levit, istakla je da sala neće biti finansirana iz poreskih obveznika, jer Tramp poziva privatne donatore da podrže projekat.
Tramp je takođe naveo da će uložiti vlastiti novac koji je dobio kao odštetu kada su mu velike tehnološke kompanije ukinule naloge na društvenim mrežama. Mnogi istaknuti biznismeni, uključujući Sekretara za trgovinu Hauarda Lutnika i izvršnog direktora Blackstonea, Stevena Švarcmana, su već uložili sredstva u ovaj projekat, zajedno sa kompanijama kao što su Amazon, Apple, Comcast, Google i Microsoft.
Osim dvorane, izgradnja uključuje i trijumfalni luk, koji će se nalaziti naspram Memorijalnog centra Linkoln. Luk je modelovan prema Trijumfalnom luku u Parizu i nosiće pozlaćenu boginju pobede. Planira se da ovaj projekat bude završen do obeležavanja 250. godišnjice Sjedinjenih Američkih Država sledeće godine.
Istorija renoviranja Bele kuće nije nova; Tramp nije prvi predsednik koji je učinio značajne izmene. Predsednik Teodor Ruzvelt je 1902. godine započeo prve velike promene, uključujući i stvaranje Istočnog krila. Ovalni kabinet je tek 1909. godine dobio svoju savremenu formu tokom mandata predsednika Vilijama Hauarda Tafta, a Frenklin Ruzvelt je 1942. godine obezbedio modernizaciju Istočnog krila. Kasniji predsednici su takođe dodavali manje izmene.
Tramp je već sproveo niz poboljšanja, uključujući bogatiji dekor Ovalnog kabineta, čime je dvorana postala mnogo luksuznija. Njegovi saradnici ističu da su izmene deo istorijske tradicije renoviranja Bele kuće i da će nova dvorana zasigurno ostati deo američke kulture dugi niz godina.
U kontekstu modernizacije, izgradnja nove dvorane u Beloj kući ukazuje na želju za kontinuitetom tradicionalnih vrednosti dok se istovremeno prilagođavaju potrebama savremenih društvenih i političkih događaja. Trampov fokus na klasičnu arhitekturu odražava nastojanje da se očuva istorijska estetika dok se na moderan način odgovara na funkcionalne zahteve državnih događaja i ceremonija.
Iako su mnogi skeptični prema ovom projektu, iz Bele kuće se poručuje da će buduća sala biti značajan dodatak nasleđu Bele kuće i da će nastaviti da služi kao prostor za važne nacionalne događaje. Renoviranje i izgradnja novih objekata u ovom ikonografskom sklopu samo su deo šire vizije o razvoju i unapređenju američke domovine.
