Oni koji planiraju da se zaduže za kupovinu nekretnine u 2023. godini mogu sigurno da računaju na ograničenje kamatnih stopa na pet odsto, što je predviđeno Zakonom o zaštiti korisnika finansijskih usluga. Ova promena je jedna od najznačajnijih novina ovog propisa, koji ima za cilj zaštitu potrošača i poboljšanje uslova kreditiranja.
Finansijski konsultant Vladimir Vasić ističe da svakom potencijalnom kreditoru preostaje da na osnovu svojih mesečnih primanja i perioda otplate strogo izračuna svoje mogućnosti. Važno je napomenuti da učešće pri kupovini nekretnine igra ključnu ulogu; što je veće učešće, manja je glavnica na koju se obračunava kamata. Takođe, postoji i mogućnost prevremene otplate kredita, što je dodatna tema koju novi zakon adresira.
Prevremenom otplatom može se značajno smanjiti dug i troškovi u obliku kamata. Tokom godine, korisnici kredita mogu bez penalizacije da uplate do 1,2 miliona dinara, što je otprilike 10.000 evra. „Preko tog iznosa, ukoliko želite da uplatite više, obično se primenjuje penal, a ta vrsta naknade varira od banke do banke“, navodi Vasić.
Dejan Gavrilović iz Udruženja „Efektiva“ dodaje da banka ne sme da naplaćuje naknadu ako korisnik kredita prevremeno otplati do 1,2 miliona dinara godišnje. „Ukoliko uplaćujem 1,3 miliona, banka ima pravo da naplati naknadu, ali u suprotnom slučaju to nije dozvoljeno“, ističe Gavrilović.
Važno je napomenuti da će odredbe vezane za prevremenu otplatu stupiti na snagu 1. jula 2025. godine. Korisnik stambenog kredita može jedinstveno ili u više rata uplatiiti do 1,2 miliona dinara na glavnicu bez dodatnih troškova. Gavrilović objašnjava da prevremena otplata predstavlja uplatu iznosa koji nije previđen planom otplate, s ciljem smanjenja glavnice ili potpunog izmirenja duga pre vremena.
Svaka uplata glavnice smanjuje ukupnu kamatu koju bi korisnik plaćao da se pridržava prvobitnog plana otplate. U slučaju delimične otplate, korisnik može smanjiti mesečni anuitet ili preostali rok otplate, zavisno od odabrane strategije.
Zakon takođe predviđa mogućnost naknade za prevremenu otplatu, koja ne može biti veća od jedan odsto od preostalog duga. Ako je do kraja otplate ostalo manje od 12 meseci, naknada može iznositi 0,5 odsto. Kao pravilo, ova naknada služi da nadoknadi bankama deo planiranih prihoda od kamata, ali je ograničena maxisciprd, kako bi se zaštitili potrošači.
Vasić naglašava da nema prepreka za potpuno izmirenje duga kredita. „Ako korisnik dobije nasleđe ili neku drugu priliku za isplatu, može se dogovoriti s bankom i platiti penal ako je to neophodno“, objašnjava on. U svakom slučaju, prevremena otplata se isplati, jer je trošak penala znatno manji od kamata koje bi se plaćale u narednim godinama.
Osim toga, veće učešće pri realizaciji stambenog kredita može smanjiti ukupne troškove. Ako neko uplaćuje 10% na vrednost stana od 100.000 evra, kredit će biti 90.000 evra, što dovodi do većih troškova na duži period. Na primer, ukoliko je učešće 30%, kredit iznosi 70.000 evra — razlika je značajna kao i mesečna rata.
Za ljude sa mesečnim primanjima od 1000 evra, ograničenje duga može biti do 500 evra mesečno. Ovde je važno sklopiti realan plan otplate, koji može uključivati duži period kako bi se obezbedila dostupnost i životni standard bez visokih mesečnih obaveza.
Ovaj paket informacija opisuje sadašnje stanje i prednosti koje donosi novo zakonodavstvo, a korisnicima nekretnina pruža šansu za bolje finansijsko planiranje i manje troškove kroz mudro korišćenje prevremene otplate kredita.
