Povlačenje investitora iz tradicionalnih oblika ulaganja poput akcija i obveznica, zajedno sa trgovinskim ratom između Amerike i Kine, rastom cena zlata i srebra, kao i visokom volatilnošću tržišta kriptovaluta, dovodi do dinamične situacije na tržištu. Doneti odluku o tome gde investirati 10.000, 50.000 ili 150.000 evra nije jednostavno, ističe Bloomberg Adria.
Vladan Pavlović, analitičar za rizična ulaganja u Ipopema Securities, naglašava da nema jednoznačnog odgovora na pitanje gde investirati. Odlučivanje zavisi od tolerancije prema riziku, ciljeva i vremenskih rokova investitora. On objašnjava da postoje tri glavne kategorije koje mogu pomoći investitorima u određivanju pravca ulaganja.
Beogradska berza je dugo bila „uspavana“, sa tržišnom kapitalizacijom od 4,2 milijarde dinara u septembru, što ukazuje na to da je podcenjena u odnosu na veličinu srpske privrede. Međutim, u poslednje vreme beleži se pojačana aktivnost, s emitovanjem obveznica od strane nekoliko domaćih kompanija. Ilija Protić, portfolio menadžer u Prudence Capitalu, očekuje nove finansijske instrumente koji su potrebni domaćem tržištu.
Kriptovalute ostaju visoko rizično ulaganje, a tržište je veoma volatilno. Bitcoin je nedavno dostigao rekordnu vrednost od 125.000 dolara, ali se njegova vrednost kasnije drastično smanjila nakon najave novih carina od strane američkog predsednika Donalda Trampa. Kriptobroker Nenad Nerandžić savetuje male investitore da izbegavaju samostalna ulaganja i da traže stručne savete ili se priključe profesionalnim kripto-fondovima.
Za male investitore, Pavlović savetuje očuvanje vrednosti kapitala kroz sigurnije instrumente kao što su bankovni depoziti ili državne obveznice. Za one spremne da preuzmu veći rizik, može se razmotriti manji udeo u korporativne obveznice ili REIT fondove koji izlažu tržištu nekretnina. Ovaj model omogućava pojedincima da posredno investiraju u sektor nekretnina.
Protić dodaje da su nekretnine u Srbiji najčešći oblik ulaganja, uprkos padu građevinskog sektora. Ulaganje od 50.000 evra može uključivati kombinacije obveznica, akcija velikih kompanija i ETF-ova. Investitori koji žele brže povratke mogu razmisliti o ulaganju u tehnološke akcije, iako je rizik prilično visok.
Za investitore sa 150.000 evra, Pavlović predlaže direktno ulaganje u nekretninu, uz savet o diversifikaciji portfolija u obveznice i akcije. Kripto-broker Nerandžić sugeriše strukturiranje portfolija sa 40% ulaganja u bitcoin i 20% u ethereum, uz fokus na dugoročne altcoine i stablecoin.
Pavlović naglašava da zlato i srebro, iako popularni izbor, ne predstavljaju bezrizična ulaganja. S obzirom na trenutna kretanja cena, velika ulaganja u zlato i srebro trebaju biti deo šire strategije. Protić savetuje da u portfoliju plemeniti metali zauzimaju do pet procenata ukupne vrednosti, podsećajući da su posebno korisni kao dugoročan čuvar vrednosti.
S obzirom na visoku volatilnost tržišta, investitori bi trebali pažljivo razmotriti mešavinu koja nudi najbolji kompromis između rizika i prinosa. Ulaganje u specijalizovane REIT fondove može stvoriti diversifikovan portfelj za nekretnine, dok se trend ulaganja u kriptovalute nastavlja, ali uz upozorenje na rizičnost takvih odluka.
U zaključku, odabir pravog ulaganja zavisi od različitih faktora kao što su iznos, tolerancija na rizik i investicioni ciljevi. Važno je da investitori budu informisani i spremni da se prilagode promenljivom tržištu, te da potraže stručne savete kada je to potrebno.
