Američke sankcije Naftnoj industriji Srbije (NIS) su zasada odložene, ali stručnjaci sugerišu da ovo odlaganje ne značu i konačno rešenje. Vlasti tvrde da Srbija ima dovoljno zaliha gasa i goriva za predstojeću zimu, ali obični građani su zabrinuti za cene energenata zbog globalnih sukoba.
Jedan od ključnih faktora je i dalja operativnost NIS-a, koja može zahtevati nacionalizaciju, reorganizaciju, ili izolaciju ovog velikog energetskog preduzeća. U slučaju da se ne nađe zadovoljavajuće rešenje za američku stranu, mogući su ozbiljniji koraci, uključujući i potpunu blokadu NIS-a, smatra Dušan Vasiljević, stručnjak za energetiku. On naglašava da Sjedinjene Američke Države zahtevaju promene u vlasničkoj strukturi NIS-a, jer trenutni model nije u skladu sa njihovim kriterijumima.
U međuvremenu se razmatra i mogućnost prodaje akcija Gasproma u NIS-u, uz napomenu da bi i dalje ostalo u manjinskom vlasništvu, s obzirom da mali akcionari drže oko deset procenata akcija. Blokada NIS-a bi za Rusiju predstavljala gubitak kontrole i uticaja u regionu, što je nepovoljno i za Evropu.
Vasiljević objašnjava da bi blokada sprečila međunarodni platni promet NIS-a, dok u zemlji ostaje otvorena mogućnost unutrašnjeg platnog prometa. Alkoholizam na srpskom tržištu dodatno usložnjava situaciju, jer država nema državnu banku koja bi mogla da olakša transfere.
Ljubodrag Savić, ekonomski analitičar, predlaže jednostavno rešenje. Tako što bi se paket Gaspromovih akcija preraspodelio, Srbija bi nominalno ispunila američke zahteve. On ukazuje na promene u američko-ruskim odnosima, naglašavajući promišljen pristup u ovoj situaciji.
Prelamanje interesa između velikih sila izaziva dodatne tenzije. Rusi imaju značajne interese u Srbiji, posebno kroz NIS, dok se energenti često nabavljaju iz Iraka, što stvara dodatnu kompleksnost. Srbija se našla u ulozi posrednika u prelamanju interesa između Amerike i Rusije, sa potencijalnim pritiscima sa obe strane.
S obzirom na situaciju, Savić naglašava da i pored sankcija ne treba gubiti nadu. Srbija je, prema njegovim rečima, spremna na sve promene koje mogu nastati u narednim mesecima, s obzirom na trenutno stanje rezerve gasa i goriva.
Vasiljević potvrđuje da Srbija ima rezervi za oko četiri meseca, ali naglašava da je ključna odluka i odgovarajuće akcije neophodne kako bi se premostili eventualni problemi s snabdevanjem. On takođe ukazuje na značaj međunarodnih odnosa, posebno kada su u pitanju infrastrukturni projekti kao što su naftovodi.
JANAF, Jadranski naftovod, igra značajnu ulogu u snabdevanju Srbije naftom, dok se prijeti političkim pritiscima da se spreči funkcionisanje NIS-a. Stručnjaci se slažu da je važno razumevanje tržišta i mogućnost brzog reagovanja u slučaju problema.
U realnosti, sankcije se lako uvode, ali su često teže povlače, što može izazvati velike ekonomske posledice za Srbiju, kako za kompanije, tako i za građane. Cene energenata bi mogle rasti, ali država ima mehanizme da ih reguliše kroz akcize i PDV.
Vlast upozorava da se mora delovati brzo, ali i promišljeno. U prvim mesecima sankcija biće ključno preživeti situaciju, dok se istovremeno razmatraju dugoročne strategije za stabilizaciju energetskog sektora. Na osnovu trenutnog stanja, jasno je da se pred Srbijom nalaze teški izazovi, ali i mogućnosti za konstruktivne korake ka rešenju.
