Fudbaleri Partizana i OFK Beograda odigrali su spektakularnu utakmicu u 2. kolu plej-ofa Superlige Srbije, koja se završila rezultatom 2:2. Utakmica je bila ispunjena emocijama, brojnim šansama, penalima i kontroverznim odlukama, a navijači su imali priliku da uživaju u pravom fudbalskom spektaklu.
Pre utakmice, Partizan je imao 14 bodova prednosti u odnosu na trećeplasirane „romantičare“, ali je Zvezda dominirala na vrhu tabele sa velikih 26 bodova više. U suštini, očekivanja su bila visoka, ali ishod meča je pokazao da nevjerovatne stvari mogu da se dogode na terenu.
U prvih nekoliko minuta, sudija Novak Simović je dao znak za početak, a već u 19. minutu gosti su tražili penal. Iako je Filip Stojilković pao u kaznenom prostoru Partizana, sudija nije reagovao, a VAR nije korigovao njegovu odluku. Partizan je dominirao tokom prvih dvadeset minuta, stvarajući brojne prilike za gol.
Jednu od prilika propustio je Nemanja Trifunović, kojeg je odlično odbranio golman OFK Beograda, Balša Popović. Međutim, u 20. minutu, Bibras Natho je sjajno izveo slobodan udarac, prevarivši živi zid i otvorivši rezultat na 1:0 za Partizan. Izdvojio se kao pravi fudbalski majstor, bez obzira na svoje godine.
Ubrzo nakon Partizanovog gola, OFK Beograd je zapretio. Jurčević je loše vratio loptu, što je Stojilković iskoristio, ali se nije uspio upisati u listu strelaca. Ipak, do izjednačenja došlo je u 42. minutu: Stojilković je iskoristio lošu odbranu Partizana i sproveo loptu u mrežu, čime je izjednačio na 1:1.
Iste minute donijele su još uzbuđenja, jer je Partizan dobio penal kada je Trifunović srušen u kaznenom prostoru. Natho je ponovo bio precizan, i 2:1 za Partizan na semaforu. Međutim, sreća domaćina nije dugo trajala, jer je Stojilković novim golom u 45. minutu ponovo postavio izjednačenje na 2:2, što je bio šok za publiku.
U drugom poluvremenu, trener Partizana Srđan Blagojević odlučio je da izvrši zamenu, povukavši Jurčevića i uveo iskusnog Šćekića kako bi pojačao odbranu. Ova strategija je donela mirniji ritam drugog dela utakmice, ali su prilike i dalje bile prisutne. OFK Beograd je bio aktivan, ali su im nedostajali preciznost i sreća.
Partizan je imao svoje šanse, kao što je bio šut rezerviste Dimoskoga, koji je iznenadio Popovića, dok je u međuvremenu i Vlijter pokušao da dođe do gola. I pored izuzetno uzbudljive igre, mreže su mirovale, a pokušaji su često završavali van okvira gola.
Tokom završnice, trener OFK-a Simo Krunić pokušao je da izvede svoje igrače na teren koji su imali iskustvo iz Partizana, ali nijedna ekipa nije uspela da dođe do pobedničkog gola. Stvari su se smirile, a Šćekić je sačuvao odbranu kako bi sprečio nepredviđeni preokret.
U konačnici, utakmica je završena bez pobednika, a obezbeđen je poen svakom timu. Iako su se fudbaleri Partizana našli u situaciji sa igračem manje, borili su se do poslednjeg zvučnog znaka meča, ostavljajući teren bez pognutih glava. Utakmica je još jednom pokazala da su rivaliteti između timova iz Beograda uvek puni iznenađenja, strasti i uzbuđenja.
S obzirom na nastalu situaciju, jasno je da srpski fudbal još uvek pruža dostojanstvo na terenu i nezaboravne trenutke kako navijačima, tako i igračima.
