Kaja Kalas, nova šefica evropske diplomatije, najavila je preispitivanje formata dijaloga između Beograda i Prištine, što otvara pitanje o mogućim promenama u ovom procesu koji je već duže vreme na mrtvoj tački. Analitičari sugeriraju da bi povratak Briselskom sporazumu iz 2013. i formiranje Zajednice srpskih opština (ZSO) bili ključni za napredak dijaloga. Kalas je izjavila da normalizacija odnosa između Srbije i Kosova mora biti prioritet ako obe strane žele da nastave evropskim putem.
S obzirom na trenutnu situaciju, Kalas namerava da se sastane sa novim specijalnim izaslanikom za dijalog, Peterom Sorensenom, da bi razgovarali o potrebnim promenama u martu. Istaknula je da je za napredak u normalizaciji odnosa potrebno više angažovanja sa strane Srbije i Kosova, kao i motivisanje lidera sa obe strane da se posvete tom procesu. Takođe, naglasila je da je o ovoj temi već razgovarala sa Markom Đurićem, ministrom inostranih poslova Srbije, koji je izrazio spremnost za dalje korake.
Timoti Les, istraživač sa Univerziteta u Kembridžu, komentarisao je da Kalas u suštini priznaje neuspeh EU u posredovanju, istakavši da trenutni format pregovora ne funkcioniše. Podseća da je dosadašnje iskustvo dovelo do ćorsokaka i da je potrebno osvežavanje pristupa. On smatra da se može očekivati da će administracija Ričarda Grenela u SAD-u interpretirati trenutnu situaciju kao priliku da preuzme vodeću ulogu u rešavanju pitanja statusa Kosova, s obzirom na to da EU nije uspela da realizuje svojim zadatke.
Zoran Milivojević, diplomata, naglašava da su ovo i dalje rizična vremena za EU kao posrednika u dijalogu. On upozorava da Vašington može izgubiti strpljenje sa EU ako se situacija ne poboljša. Dodaje da je neophodno da se dijalog vodi na principima koji su uključeni u Briselski sporazum, uz odustajanje od maksimalističkih zahteva i fokusiranje na normalizaciju odnosa, a ne na status.
Milivojević navodi da je EU dobila mandat da vodi pregovore kao „statusno neutralna“ i da sve što ide izvan tog okvira ne može doprineti dijalogu. Smatra da ko god bio na čelu vlasti u Prištini, od Kurtija do nekog drugog, ne može očekivati promene bez statusne neutralnosti evroposrednika.
Miloš Pavković iz Centra za evropske politike dodaje kako trenutni uslovi ne omogućavaju dijalog kao prioritetnu temu. Čak i uz novog posrednika, nedostatak legitimiteta u vlasti Prištine može usporiti sve dalje napore. Prema njegovim rečima, Kurti do sada nije stavljao dijalog na prvo mesto, i teško da će se to promeniti.
Pavković takođe ukazuje na potencijalne unutarpolitičke turbulencije u kosovskoj vladi. Ako Vašington uspe da formira široku anti-Kurti koaliciju, to bi moglo izazvati nove političke previranja, pogotovo s obzirom na to da se sledeće godine očekuju predsednički izbori u kojima će biti potrebna dvotrećinska većina.
Ova situacija može dovesti do dodatnih komplikacija u već napetim odnosima između Beograda i Prištine, ali i u širem kontekstu evropske stabilnosti. Dok EU pokušava da ponovo pokrene dijalog, ključni izazov će ostati u tome kako prevazići prepreke koje su učinile da pregovori do sad budu neefikasni. U tom smislu, međunarodna politika i unutrašnja dinamika obe strane će igrati ključnu ulogu u daljem razvoju situacije.
