Fenomen poznat kao „čipflacija“ (cheapflation) postao je sve prisutniji u Srbiji, a ovaj termin opisuje situaciju kada se cene jeftinijih brendova istih proizvoda povećavaju brže od cena skupljih brendova. Istraživanje Narodne banke Srbije (NBS) ukazuje da su u poslednje tri godine jeftiniji proizvodi poskupeli u proseku za 40%, dok su skuplji brendovi zabeležili povećanje od 35%. Ove brojke ukazuju na sve veću razliku u cenama koja se neproporcionalno odražava na potrošače sa nižim primanjima.
Prema rečima Mirjane Miletić, zamenice generalnog direktora za ekonomska istraživanja, analizirano je 58 proizvoda u četiri kategorije u periodu od 2022. do 2024. godine. Podaci pokazuju da je u kategoriji mleka i mlečnih proizvoda razlika u poskupljenju između jeftinijih i skupljih brendova išla i do 10%, dok su u određenim mesecima u 2022. godini dostiže više od 20%. Slične razlike zabeležene su i kod kafe i bezalkoholnih pića, gde su cene jeftinijih brendova porasle između 10% i 30%, dok je kod mesnih prerađevina razlika manja, između 5% i 10%.
Ekonomisti ističu da se čipflacija najviše negativno odražava na siromašne potrošače, koji se oslanjaju na jeftinije proizvode. Ljubodrag Savić, profesor ekonomike na Ekonomskom fakultetu u Beogradu, objašnjava da je razlog tome neelastična tražnja. Siromašniji građani su primorani da kupuju osnovne namirnice, kao što su hleb i mleko, bez obzira na cene, jer su oni neophodni za život. Kada se cene jeftinijih brendova povećaju, oni nemaju mnogo opcija da preusmere svoja ulaganja, što ih čini još više ranjivim.
Osim što produkuju veće marže, proizvođači koriste ovu situaciju da izjednače rast cena skupljih i jeftinijih proizvoda toku krize. Miletić ukazuje na to da razlika u cijenama dovodi do situacije u kojoj siromašniji građani subvencioniraju bogatije. „Isti proizvođači su u mogućnosti da postignu veći rast cene jeftinijih proizvoda, dok skuplji brendovi dobijaju manji rast,“ naglašava Miletić.
Recentni protesti potrošača, koji su za cilj imali bojkot većih trgovinskih lanaca zbog previsokih cena, doveli su do trenutnog poboljšanja uslova na tržištu, ali iz NBS se ukazuje na to da rezultati nisu dovoljno značajni da bi imali trajne makroekonomske posledice. Viceguverner Željko Jović smatra da je još uvek rano oceniti dugoročne efekte bojkota, ali da signal trgovcima ne treba ignorisati.
S obzirom na strukturu tržišta u Srbiji, gde je konkurencija među trgovcima često slabija, potrošači sa manjim primanjima su dodatno ranjivi na dalja poskupljenja. NBS nije mogla da zahvati sve proizvode poput svežeg mesa, voća i povrća zbog volatilnosti cena, ali ostali rezultati pokazali su da su svi uključeni proizvodi poskupeli u proseku za 37,7%, što odgovara stopi ukupnog sektora prehrane prema podacima Republičkog zavoda za statistiku.
Ova situacija ukazuje na to da pojedinci ne trpe inflaciju podjednako, jer za siromašne porodice, troškovi za osnovne životne namirnice čine veliki deo njihovog budžeta. „Problematika inflacije je to što dobijete jedan broj za sve, standardizovan za različite potrošačke grupe, dok stvarni život pokazuje drugačije“, zaključuje Savić. Sa sve većim razlikama u cenama, potrošači, posebno oni najranjiviji, moraju se suočiti sa izazovima koji čipflacija donosi na srpsko tržište.
