U Londonu je održan samit Berlinskog procesa, na kojem je glavna tema bila bezbednost, migracije i ekonomija. Domaćin, premijer Ujedinjenog Kraljevstva Kir Starmer, pohvalio je Srbiju i Mađarsku zbog njihovog angažovanja u upravljanju migracijama. Iako je proširenje EU bilo spominjano, to nije bila glavna tema sastanka, koji je, s obzirom na aktuelnu situaciju, fokusiran na migracije.
Struktura stanovništva u Londonu postaje sve kompleksnija, pri čemu se procenjuje da je proporcija evropskog stanovništva otprilike 50%. Ovakva situacija može dovesti do značajnih promena u kulturi i civilizaciji Evrope. Prema rečima Slobodana Zečevića iz Instituta za evropske studije, kontrola migracija je ključna kako bi se izbegla radikalna promena demografske slike.
Velika Britanija, kao odgovor na povećane migracione tokove, uvela je sankcije protiv kriminalnih grupa koje se bave švercom migranata. Ove sankcije usmerene su na one koji prodaju lažne pasoše i finansiraju ilegalne migracije. Jelica Minić iz Evropskog pokreta u Srbiji objašnjava da je region Zapadnog Balkana prepoznat kao tranzitna ruta za migrante, a zemlje članice EU nastoje da kontrolišu te tokove i omogućavaju vraćanje izbeglica u svoje matične zemlje.
Međutim, Albanija i Crna Gora su odbile predloge koji se odnose na vraćanje migranata u prihvatne centre. Prištinska vlada pokazuje blagu podršku ovoj ideji, dok Srbija čeka detaljnije ponude pre nego što donese konačnu odluku. U međuvremenu, proširenje EU, koje je nekada bilo u centru pažnje kada se govorilo o regionu, postaje sekundarna tema. Evropska predstavnica Kaja Kalas istakla je da je proširenje strateška investicija za bezbednost Evrope.
Trenutno, Crna Gora se nameće kao kandidat sa najboljim izgledima za članstvo, imajući u vidu svoje ambicije i manji broj stanovnika, što znači manja ulaganja iz budžeta EU. Takođe, Albanija se smatra geostrateški važnom zbog svoje pozicije na Mediteranu. Berlinski proces, pokrenut 2014. godine od strane tadašnje kancelarke Angele Merkel, ima za cilj povezivanje zemalja Zapadnog Balkana i njihovu pripremu za članstvo u EU.
Iako su na samitu dominirale teme migracija i bezbednosti, pitanje budućnosti i proširenja Evropske unije postaje sve aktuelnije, posebno zbog trenutnih geopolitičkih izazova. Negativan stav prema ilegalnim migracijama i fokus na bezbednost ukazuju na promenu prioriteta unutar EU, ali i na potrebu za dugoročno održivijim rešenjima.
Bez obzira na trenutnu situaciju, vidljivo je da region Zapadnog Balkana i dalje predstavlja ključnu oblast interesa za EU, a dalji razgovori o članstvu moglo bi da postanu prioriteti u narednim godinama. Sa jasnim definisanjem prioriteta i potrebama koje proističu iz aktuelnih kriza, očekuje se da bi EU mogla da ponovo osveži svoj pristup proširenju i omogući brže integracione tokove za zemlje koje to žele.
S obzirom na sve veće izazove sa migrantskim tokovima i bezbednošću, postavlja se pitanje koliko će propisa i politika EU biti u stanju da reše ove probleme. Samit u Londonu pružio je platformu za diskusiju o ovim pitanjima, dok je istovremeno naglasio potrebu za koordinisanim pristupom i zajedničkim rešenjima. Regionalne vlasti, izuzev nekih otpora, pokazale su spremnost na saradnju, što može otvoriti put za buduće napredniji dijalog o pridruživanju EU.
