Jutros je u Hramu svetog Save u Beogradu počela jutarnja liturgija povodom Badnjeg dana, a veliki broj vernika prisustvuje ovom događaju. Badnji dan je poslednji dan božićnog posta i najavljuje proslavu rođenja Isusa Hrista, porodični praznik i dan velike sreće za porodicu koja okupljena za posnom trpezom dočekuje Božić. Badnji dan naziv potiče od badnjaka koji se na taj dan seče i pali, a simbolizuje drvo koje su pastiri doneli Josifu i Mariji da zagreju pećinu u kojoj je rođen Isus. Badnji dan počinje sečenjem badnjaka, koji se kasnije unosi u kuću i stavlja na ognjište. Uz badnjak se obično unosi i žito kako bi naredna godina bila plodna. Na Badnje veče se tradicionalno ne spava, već se čeka trenutak Hristovog rođenja.
U pravoslavnim hramovima, uključujući i Hram svetog Save, služe se liturgije i večernja služba sa paljenjem badnjaka. U Beogradu, paljenje badnjaka u Hramu svetog Save počinje u 16 časova, dok je bdenije zakazano za 17 časova. Arhijerejska božićna liturgija će početi u ponoć, kao i ujutru u devet sati.
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić deci je poželeo srećan Badnji dan i istakao da se pripremaju za najradosniji hrišćanski praznik. JKP „Parking servis“ najavio je da neće kontrolisati i naplaćivati parkiranje u zoniranim delovima grada na Božić.
Badnji dan je važan datum za pravoslavne vernike širom sveta, a običaji koji se vezuju za ovaj dan duboko su ukorenjeni u tradiciju. Ovaj dan predstavlja vreme okupljanja porodice, molitve i obeležavanja rođenja Isusa Hrista, simbolizovanog kroz paljenje badnjaka i prisustvo liturgije u hramovima. Svečanosti povodom Badnjeg dana važan su deo pravoslavnog liturgijskog kalendara i okupljaju veliki broj vernika koji zajedno proslavljaju ovaj praznik.
