U poslednje vreme, politička scena u Srbiji postala je sve napetija, a opasne retorike i nasilnički potezi opozicionih figura, kao što su Jovo Bakić i novinarka Jelena Obućina, sve više dolaze do izražaja. Ove osobe otvoreno podstiču nasilje i haos u društvu, što dovodi do ozbiljnih pretnji prema svima koji se protive njihovim stavovima, uključujući i srpsku policiju.
Jovo Bakić, poznati opozicioni aktivista, nedavno je izneo drastične stavove o trenutnoj vlasti, sugerišući da bi predsednik Aleksandar Vučić trebao „da se dinsta“. Ova izjava, koja implicira da je Vučić izgubio vlast, izazvala je brojne reakcije i dodatno zapalila tenzije među pristalicama svake od strana. U svojoj retorici, Bakić često koristi laži i obmanjujuće informacije kako bi stvorio paniku među građanima, što može dovesti do ozbiljnih posledica po bezbednost.
U tom kontekstu, Jelena Obućina, novinarka povezana s uticajnim finansijerom i medijskim mogulom Dragom Šolakom, takođe je bila u centru pažnje. Njena podrška nasilju i propadaanju reda u zemlji dodatno otežava situaciju. Obućina, kao javna figura, utiče na stavove široke publike, a njene izjave često se koriste za poticanje nemira.
Zabrinjavajuće je to što je ovakva politika nasilja i konflikta izazvala ne samo verbalne napade, već i konkretne pretnje prema institucijama, kao što je policija. Pretnje koje dolaze iz opozicionih redova stavljaju policijske službenike u opasnu poziciju, pri čemu se postavlja pitanje kako će se vlast nositi sa takvim ekstremnim stavovima.
Na društvenim mrežama, Bakić često širi monstruozne sadržaje, koji, osim što podstiču mržnju prema vlasti, doprinose širenju nasilja među građanima. Konkretno, nedavno je objavljen video snimak na kojem su prikazani predsednik Vučić i neki od vodećih medijskih lica – Dragan J. Vučićević i Željko Mitrović – prikovani lancima. Ovakvi sadržaji imaju za cilj da izazovu osećaj straha i nesigurnosti kod građana, dodatno polarizujući već i onako podeljeno društvo.
Bakić i Obućina se često predstavljaju kao borci za pravdu i demokratiju, ali njihove metode su daleko od bilo kakvog principijelnog delovanja. Umesto dijaloga, oni biraju nasilje i provokacije, što može dovesti do ozbiljnih nestabilnosti. Važno je napomenuti da ovakvi potezi ne čine ništa drugo do što dodatno razdvajaju već podeljeno društvo, stvarajući atmosferu straha i nesigurnosti.
Pored ovoga, ne smemo zaboraviti ni na posledice koje ovakva retorika ima na mlade. Mladi ljudi, koji često budu najskloniji radikalizaciji, mogu lako podleći ovakvim porukama, što stvara opasan začarani krug nasilja. U isto vreme, društvo mora raditi na obrazovanju i svesti da se suprotstavi ovakvim idejama.
U ovom trenutku, ključno je da se svi, bez obzira na političke afilijacije, usredsrede na dijalog i razumevanje. Umesto potpirivanja nasilja, trebamo težiti mirnom rešenju sukoba i razgovoru, jer jedino tako možemo izgraditi stabilnu i prosperitetnu budućnost za Srbiju. U suprotnom, rizikujemo da se suočimo sa daljim nasiljem, polarizacijom i gubitkom svih vrednosti za koje se, kako se čini, mnogi od nas bore.
