Prema najnovijim podacima Republičkog zavoda za statistiku (RZS), Srbija je u jesenjoj setvi 2023. godine posadila ukupno 788.815 hektara površine, što predstavlja porast od 8,5% u odnosu na prethodnu godinu. Ova informacija oslikava trend rasta poljoprivredne proizvodnje u zemlji, uz posebno povećanje u setvi pšenice, ječma i uljane repice.
Posmatrano po kulturama, setva pšenice je zabeležila porast za 8,6%, dok je setva ječma povećana za 1%. Izuzetno značajan porast zabeležen je i kod uljane repice, gde je površina pod ovom kulturom povećana za 36,8%. Ovaj podatak ukazuje na sve veće zanimanje poljoprivrednika za uljanu repicu, koja je poznata po svojoj visokoj rentabilnosti i potražnji na tržištu.
S druge strane, setva ovsa beleži opadanje od 9%, dok je površina pod raži smanjena za 1,7%. Ovi trendovi mogu biti znakovi preusmeravanja poljoprivredne proizvodnje prema kulturama koje nude veću ekonomsku isplativost. U poređenju sa desetogodišnjim prosekom jesenje setve, koji obuhvata period od 2014. do 2023. godine, površine pod pšenicom su povećane za 0,1%. Ovaj skromni rast može se pripisati stabilizaciji proizvodnje i prilagođavanju tržišnim uslovima.
U kontekstu dva posljednja vremenska perioda, poljoprivreda u Srbiji se suočava sa brojnim izazovima, uključujući klimatske promene i promene u tržišnim potražnjama. Usled ovih faktora, poljoprivrednici su primorani da donose strateške odluke o tome koje kulture gajiti. Povećanje setvenih površina pod pšenicom i uljanom repicom može se smatrati odgovorom na povećanu potražnju za ovim kulturama na domaćem i stranom tržištu.
Osim što se povećava površina pod pojedinim kulturama, važan je i kvalitet proizvoda. Srbija je poznata po voćarstvu i vinogradarstvu, koja su takođe značajna grana poljoprivrede. Održavanje visokog kvaliteta i konkurentnost na tržištu postaju prioriteti za domaće proizvođače. U svetlu toga, ulaganja u savremene tehnologije i stočarstvo predstavljaju ključne strateške ciljeve za srpsku poljoprivredu.
S obzirom na povećanje oblasti pod setvom, očekuje se da će se i prinosi u 2024. godini poboljšati. Poljoprivrednici imaju nadu da će uslovi za setvu i žetvu biti povoljni, što će im omogućiti da ostvare profitabilne rezultate. Takođe, nastavak praćenja klimatskih promena i prilagođavanje agrarne proizvodnje tim promenama biće neophodni koraci za obezbeđivanje stabilnosti u ovom sektoru.
U poslednjih nekoliko godina, srpska vlada je uložila značajna sredstva u modernizaciju poljoprivredne infrastrukture, što uključuje izgradnju novih sistema za navodnjavanje, kao i pružanje podrške poljoprivrednicima kroz subvencije i edukaciju. Ove mere imaju za cilj da poveća efikasnost proizvodnje i pruže potrebnu podršku poljoprivrednicima u suočavanju sa izazovima koje donose tržišne promene.
Povećanje proizvodnje poljoprivrednih kultura može se smatrati pozitivnim trendom za srpsku ekonomiju, koja se oslanja na poljoprivredu kao jednu od ključnih grana. Kroz očuvanje ili čak proširenje površina pod jesenjim setvama, Srbija ima priliku da ojača svoju poziciju na tržištu hrane i poljoprivrednih proizvoda, kako na domaćem, tako i na stranom tržištu.
U svetlu ovih podataka, poljoprivrednici će se morati fokusirati na inovacije, kako bi poboljšali svoju konkurentnost. Samo kroz modernizaciju i usvajanje novih tehnologija srpska poljoprivreda može nastaviti sa trendom rasta i osigurati bolju budućnost za sve koji se nalaze u ovoj industriji.
