Jens Stoltenberg, bivši generalni sekretar NATO-a, istakao je značaj vojne podrške Ukrajini kao ključnog faktora za promenu stavova ruskog predsednika Vladimira Putina. U razgovoru za Radio Slobodna Evropa, Stoltenberg nije krio bojazan tokom svog mandata, tvrdeći da se suočavao s mogućnošću da bi Alijansa mogla doći u ozbiljne probleme, a verovatno i raspasti. Setio se napetog telefonskog poziva predsednika Ukrajine, Volodimira Zelenskog, uoči ruske invazije, što je dodatno potvrdilo težinu situacije.
Stoltenberg je naglasio da bi jača podrška Kijevu mogla imati značajan uticaj na rusku strategiju, potencijalno odvraćajući Putina od daljih vojačkih intervencija. Ova podrška može uključivati različite oblike pomoći, od vojne opreme do strategijske logistike, a sve s ciljem očuvanja ukrajinske suverenosti. U tom kontekstu, Norveška je udvostručila svoju vojnu pomoć Ukrajini, postavivši godišnji iznos na sedam milijardi evra, čime se izdigla kao jedan od vodećih donatora po glavi stanovnika.
U trenutnim geopolitičkim okolnostima, Stoltenberg je podvukao da će konačna odluka o teritorijalnim ustupcima zavisiti od Ukrajine. To je izuzetno važno, jer se stabilnost i sigurnost regiona ne može graditi na osnovu potpisivanja sporazuma koji ne odražavaju želje i interese samih Ukrajinaca. On je dodao da su dugoročni mir i sigurnost u regionu povezani s brojnim faktorima, među kojima je i jačanje ukrajinske vojske i njena sposobnost da zaštiti svoje granice.
Prema njegovim rečima, Zapad mora ostati jedinstven i solidaran u pružanju podrške Ukrajini, smatralo se to kao osnovni princip suvereniteta. Stoltenberg naglašava da su takva ulaganja u vojnu opremu i obuku hoće doneti plodove u budućnosti, jačajući poziciju Ukrajine na međunarodnoj sceni.
U svetlu aktuelne situacije, Stoltenberg je apelovao na sve članice NATO-a da nastave sa pružanjem pomoći Ukrajini. Veruje da je stabilnost i sigurnost u Evropi direktno povezana sa sposobnošću Ukrajine da se brani od ruske agresije. Takođe, naglasio je da je kolektivna bezbednost ključna za prevazilaženje izazova koji dolaze iz Moskve.
Na kraju, Stoltenberg je ukazao na značaj jedinstva članica NATO-a, navodeći kako hrabrost Ukrajine u odbrani sopstvenih teritorija zaslužuje svako divljenje. Njegovo viđenje situacije je da se podrška ne može smatrati samo moralnom obavezom, već i strateškim interesom koji će zaštititi slobodu i demokratiju u Evropi. Ambulantno, vojno delovanje neka iz ostavštine koja će ostvariti obezbeđenje i napredak na prostoru Istočne Evrope, gde dolazi do neočekivanih, i često nerazumljivih izazova.
Stoltenbergova poruka je jasna: snaga ujedinjene Alijanse može stvoriti potrebnu ravnotežu na međunarodnoj sceni, a podrška Ukrajini u ovom trenutku predstavlja ključ za očuvanje mira u Evropi.
