U zavisnosti od tipa prehrambenog proizvoda, na ambalaži mora biti jasno naznačeno „upotrebljivo do“ ili „najbolje upotrebiti do.“ Ove oznake predstavljaju ključne informacije koje potrošači treba da razumeju kako bi se zaštitili od neispravnih ili nesigurnih namirnica. Vesna Perinčić iz Republičke unije potrošača objašnjava kako proizvođači određuju rok trajanja proizvoda i kako se potrošači trebaju ponašati kada se sretnu s artiklima kojima je istekao rok.
Oznaka „upotrebljivo do“ se najčešće koristi za lako kvarljive proizvode, kao što su mleko, jaja i meso. Ove namirnice ne bi trebalo koristiti nakon datuma koji je naznačen na pakovanju, jer postoji rizik od mikrobiološke neispravnosti. S druge strane, oznaka „najbolje upotrebiti do“ se može naći na proizvodima koji mogu ostati upotrebljivi i nakon isteka naznačenog roka, ali može doći do promena u kvalitetu, kao što su promena ukusa ili teksture. Ovi proizvodi uključuju kekse, testenine, čokolade i slične namirnice. Perinčićeva podseća potrošače na to da, iako neki proizvodi sa oznakom „najbolje upotrebiti do“ tehnički nisu pokvareni, ne bi smeli da budu u prometu nakon isteka roka.
S obzirom na to da trgovci često primenjuju snižene cene na proizvode koji su na pragu isteka roka, potrošači treba da budu oprezni. Ne samo da je obaveza trgovaca da jasno naznače kada rok ističe, već je važno i to da se svi propisi poštuju. Bojan Stanić iz Privredne komore Srbije ističe kako proizvođači i prodavci ne smeju izlagati artikle koji su izgubili rok trajanja, ali postoji mogućnost kupovine proizvoda koji tehnički ispunjavaju uslove, a zapravo više nisu upotrebljivi.
Između svega, postoje i razlike između domaćih i stranih normi. U inostranstvu su, na primer, rokovi za korišćenje zamrznutog mesa kraći nego što je to slučaj kod nas, što može omogućiti trgovcima da kupuju meso po sniženim cenama i da ga naknadno prodaju, pod uslovom da potrošači budu adekvatno obavešteni o njegovom statusu.
Stevan Blagojević, direktor Instituta za opštu i fizičku hemiju, upozorava na rizike vezane za meso, dok voće i povrće ne predstavljaju istu opasnost. On objašnjava da promena boje mesa može ukazivati na oksidaciju, čime ono više nije sigurno za upotrebu, dok voće i povrće imaju svoje specifičnosti u pogledu bakterija koje prirodno žive sa njima. Takođe, kod mlečnih proizvoda i jaja postoji dodatna opasnost, jer bakterije mogu uzrokovati kvarenje.
Zamrzavanje hrane na temperaturi od minus 18 stepeni predstavlja jedan od najsigurnijih načina čuvanja prehrambenih proizvoda. Blagojević napominje kako je ova metoda čuvanja postala veoma popularna u proteklih nekoliko decenija, pružajući potrošačima zaštitu od kvarenja i smanjenje rizika od trovanja hranom.
Održavanje odgovarajućih uslova skladištenja ključna je stavka u osiguranju bezbednosti hrane. Suve namirnice poput šećera, soli i brašna takođe mogu imati veoma dug vek trajanja jer ne sadrže vlagu, što otežava rast bakterija. To omogućava da se ove namirnice čuvaju u ispravnom stanju čak i nekoliko godina bez problema.
Kako potrošači postaju sve svesniji značaja ovih oznaka i rizika povezanih s upotrebom proizvoda nakon isteka roka, važno je da budu informisani i pažljivo prate informacije na ambalaži kako bi doneli najbolje odluke za svoje zdravlje i sigurnost.
