Jedna osoba je noćas lakše povređena prilikom pada sa visine od pet metara u Beogradu. Ovaj incident potvrđen je iz Vojno-medicinske akademije, koja je obavestila javnost o stanju povređenog. U saopštenju su dodali da se radi o prosečnoj noći po broju pacijenata koji su se javili za pomoć.
Naime, dan u kojem je došlo do ovog incidenta bio je obeležen velikim brojem pregleda u medicinskim ustanovama. Preko 660 pacijenata obratilo se za pomoć, od kojih je 440 imalo potrebu za hirurškim pregledom. Tokom dana obavljeno je 10 operacija, a stanje pacijenata se pratilo uz redovne procedure.
Noć u Beogradu bila je relativno mirna, sa samo jednom saobraćajnom nesrećom u kojoj je jedna osoba zadobila lakše povrede. Ekipe Hitne pomoći tokom noći izvršile su ukupno 111 intervencija, od kojih je 20 bilo na javnim mestima. Najčešći pozivi za pomoć dolazili su od hroničnih pacijenata, uključujući astmatičare, srčane bolesnike i psihijatrijske pacijente.
U situacijama kada svedočite padu s visine, veoma je važno postupiti smireno i proračunato. U nastavku su navedeni osnovni koraci prve pomoći koji se trebaju primeniti u ovakvim situacijama.
Prvo, procenite bezbednost mesta na kojem se incident dogodio. Proverite da li je bezbedno za vas i povređenog, kako biste izbegli daljnje povrede. Ako postoji opasnost od ponovnog pada, urušavanja ili strujnog udara, evakuišite osobu na sigurno mesto.
Nakon toga, potrebno je pozvati pomoć. Hitna pomoć može se kontaktirati na brojeve 194 ili 112, a važno je precizno opisati okolnosti nesreće, visinu sa koje je osoba pala i njeno trenutno stanje.
Jedna od najvažnijih mera je ne pomerati povređenog, osim u situacijama kada postoji neposredna opasnost, poput požara ili urušavanja. Osobe koje su pale s visine mogu imati ozbiljne povrede kičme, glave ili unutrašnjih organa, te je važno da ostanu u jednom položaju dok ne stigne medicinska pomoć.
Ukoliko povreda dovede do gubitka svesti, proverite vitalne funkcije – da li osoba diše i ima puls. Ako ne diše i nema pulsa, odmah započnite sa kardiopulmonalnom reanimacijom. Ovo uključuje masažu srca i veštačko disanje, dok ne stigne pomoć.
U slučaju jakog krvarenja, pritisnite ranu čistom tkaninom ili zavojem. Ako je moguće, podignite povređeni deo tela iznad nivoa srca kako biste smanjili gubitak krvi, osim ako sumnjate na prelom. Ukoliko primetite deformitete udova ili sumnjate na prelom, pokušajte da imobilizujete deo tela koristeći jednostavne materijale poput daske ili štapa, ali bez pomeranja osobe.
Da biste sprečili šok, pokrijte povređenog ćebetom ili jaknom. Razgovarajte sa njim kako biste ga smirili i učinili da se oseća sigurnije dok čeka dolazak lekara. Važno je naglasiti da nikada ne pokušavate da nameštate prelome ili povrede kičme; najvažnije je da osoba miruje dok čeka medicinsku pomoć.
U zaključku, situacija sa povredom u Beogradu ponovo ukazuje na značaj svesti o prvoj pomoći i adekvatnom reagovanju u hitnim situacijama. Svaka osoba može postati svedok ovakvih incidenata, a pravilno ponašanje može rezultirati spašavanjem života i smanjenjem posledica povreda.
