Javni dug Srbije na kraju novembra 2021. godine iznosio je 38,39 milijardi evra prema podacima Uprave za javni dug Ministarstva finansija. Najveći poverioci su kupci evroobveznica kojima država duguje 10,3 milijarde evra, dok su kupci dugoročnih dinarskih hartija od vrednosti sledeći na listi sa dugom od 7,3 milijarde evra. Poslovne banke treba da vrate 3,42 milijarde evra kredita sa kamatama, dok strane vlade drže dug od 3,1 milijarda evra.
Kineskoj Eksport import banci duguje se 2,93 milijarde evra, dok Međunarodnom monetarnom fondu sledi dug od 2,44 milijardi. Građanima za staru deviznu štednju, država duguje 367 miliona evra.
Što se tiče strukture javnog duga, većina (78,4%) je u stranim valutama, najviše u evrima (58,1%) i američkim dolarima (13,6%). Duguje se i u specijalnim pravima vučenja (SDR – 6,4%) koji su „valuta“ MMF-a, kao i u dinarima (21,6%).
Javni dug je važna ekonomska kategorija koja meri ukupni dug države prema njenim poveriocima. Povećanje javnog duga može biti problematično jer može dovesti do povećanja poreza ili smanjenja državnih troškova kako bi se dug vratio. Srbija se suočava sa izazovom održavanja ravnoteže između zaduživanja za finansiranje razvojnih projekata i sprječavanja prevelikog javnog duga koji bi mogao imati negativne posljedice na ekonomiju.
Neki ekonomisti smatraju da je važno da država efikasno koristi zaduživanje kako bi finansirala razvojne projekte koji doprinose ekonomskom rastu i poboljšanju životnog standarda građana. Međutim, važno je pratiti i kontrolisati nivo javnog duga kako bi se izbjegle potencijalne negativne posljedice.
U kontekstu aktuelne situacije i ekonomske krize izazvane pandemijom koronavirusa, mnoge zemlje su se dodatno zadužile kako bi ublažile ekonomske posljedice pandemije. Srbija se takođe suočava sa izazovima povećanja javnog duga kako bi se podržala ekonomija i obezbijedio socijalni mir.
Važno je da vlada pažljivo planira i prati upravljanje javnim dugom kako bi se osigurala finansijska stabilnost i održivost javnih finansija. Takođe je važno da se javni dug koristi na efikasan način kako bi se podržao ekonomski rast i stvaranje novih radnih mjesta, te unaprijedio životni standard građana.
Upravljanje javnim dugom je složen proces koji zahteva pažljivo planiranje i praćenje. Važno je da država sarađuje sa relevantnim institucijama i stručnjacima kako bi se osiguralo održivo upravljanje javnim dugom i smanjile potencijalne rizike za ekonomiju.
Uzimajući sve navedeno u obzir, važno je da se javni dug Srbije pažljivo prati i upravlja kako bi se osigurala stabilnost i održivost javnih finansija. Nedostatak kontrole nad javnim dugom može imati negativne posljedice po ekonomsku situaciju zemlje i dovesti do povećanja poreza i smanjenja javnih ulaganja, što bi moglo negativno uticati na privredu i životni standard građana. Stoga je od vitalnog značaja da država pažljivo planira i prati upravljanje javnim dugom kako bi se osigurala finansijska stabilnost i održivost javnih finansija.
