Javni dug Srbije na kraju januara 2023. godine iznosio je 39,01 milijardu evra, prema podacima koje je objavila Uprava za javni dug Ministarstva finansija. Ovi podaci otkrivaju detaljnu strukturu duga, kao i kretanje javnog duga u prethodnim godinama, što je važno za analizu ekonomske stabilnosti zemlje.
Najveći deo javnog duga Srbije čine obveznice u evrima. Kupci evroobveznica su glavni poverioci, a dug prema njima iznosi 10,31 milijardu evra. Na drugom mestu su kupci dugoročnih dinarskih hartija od vrednosti, kojima Srbija duguje 7,41 milijardu evra. Osim toga, dug prema poslovnim bankama na osnovu kredita iznosi 3,96 milijardi evra, dok se dug prema stranim vladama penje na 3,16 milijardi evra.
Kada je reč o međunarodnim finansijskim institucijama, Kineskoj Eksport-import banci Srbija duguje 3,10 milijardi evra, dok je dug Međunarodnom monetarnom fondu 2,46 milijardi evra. Ova struktura kreditora ukazuje na diverzifikaciju izvora finansiranja, ali i na potencijalne rizike povezane s visokim udelom stranog duga.
Struktura javnog duga po vrsti valute pokazuje da je udeo duga u stranoj valuti bio značajan, sa 78,1 odsto ukupnog duga. Od toga, 57,5 odsto duga je denominovano u evrima, dok se 13,8 odsto dugovanja vodi u dolarima. Oko 6,4 odsto duga čini specijalna prava vučenja (SDR), dok se 21,9 odsto dugovanja izdvaja u dinarima. Ovakva raspodela ukazuje na visok nivo izloženosti Srbija prema deviznim rizicima, što može uticati na stabilnost javnih finansija.
Javni dug Srbije, prema podacima Ministarstva finansija, prema poslednjim procenama iz januara 2023. godine, iznosio je 39,01 milijardu evra, a udeo duga u bruto domaćem proizvodu (BDP) iznosio je 44,2 odsto. Ovaj podatak osvetljava kako se javni dug Srbije kreće u odnosu na ukupnu ekonomsku aktivnost zemlje. U 2022. godini, Srbija je završila sa dugom od 38,87 milijardi evra i udelom duga u BDP-u od 47,2 odsto, što dodatno ukazuje na trend smanjenja.
U periodu od kraja 2020. godine, javni dug je porastao za 12,35 milijardi evra, dok je udeo duga u BDP-u sa tadašnjih 54,4 odsto pao na 44,2 odsto na kraju januara 2023. godine. Ova promena, iako ukazuje na rast duga, takođe ukazuje na relativno brži rast BDP-a, što je pozitivna vesti iz perspektive ekonomskih pokazatelja. Upravna tela i ekonomski analitičari prate ove trendove pažljivo, jer rast javnog duga može imati dugoročne posledice na fiskalnu politiku Srbije.
S obzirom na sve veće globalne ekonomske izazove, uštede, racionalizacija troškova i strategije vraćanja duga postaju od suštinske važnosti za održavanje makroekonomske stabilnosti. Srbija će morati da balansira između potreba za zaduživanjem za infrastrukturne projekte i održavanja duga unutar održivih granica, kako bi obezbedila stabilnost i rast u budućnosti.
U svetlu ovih podataka, jasno je da javni dug predstavlja izazov, ali i priliku za ekonomski napredak, ako se pravilno upravlja. Zaduženja koja su korišćena za razvoj infrastrukture i unapređenje javnih usluga mogu da donesu dugoročne koristi, ali je neophodno održavati pažljiv pristup upravljanju javnim finansijama kako bi se osigurala ekonomska stabilnost i održivost u godinama koje dolaze.
