Na nedavno održanoj konferenciji pod nazivom „Zeleni vodonik kao putokaz energetske tranzicije“, stručnjaci i lideri u oblasti energetike okupili su se kako bi razmenili ideje i predstavili strateške planove za integraciju zelenog vodonika u energetski sistem Srbije. Ova konferencija je imala za cilj da okupi ključne aktere iz industrije, akademske zajednice i vlade kako bi se razmotrili potencijali i izazovi koje donosi ova nova tehnologija.
Zeleni vodonik, koji se proizvodi elektrolizom vode koristeći obnovljive izvore energije, nasuprot „sivom“ vodoniku, koji se dobija iz fosilnih goriva, predstavlja čist i održiv izvor energije. Tokom konferencije, naglašeno je da Srbija ima značajan potencijal za proizvodnju zelenog vodonika zahvaljujući svojim resursima za obnovljive izvore energije, kao što su solarna i vetroenergija.
Među govornicima bila su i istaknuta imena iz evropskih i domaćih kompanija, uključujući predstavnike kompanija koje se bave istraživanjem i razvojem tehnologija za proizvodnju vodonika. Gospodin Marko Petrović, jedan od glavnih govornika, istakao je važnost synergičnog pristupa koji uključuje privatni sektor, vladu i naučne institucije u razvoju strategije za implementaciju zelenog vodonika.
Istovremeno, konferencija je pružila priliku za razmenu iskustava i primera dobre prakse iz drugih zemalja koje su već uzele u obzir upotrebu zelenog vodonika. Gospodin Johan Svensson iz švedske kompanije za obnovljive izvore, govorio je o iskustvima Švedske u integraciji zelenog vodonika u energetski miks i istakao betonu ulogu koju vodonik može imati za smanjenje emisije CO2 u industrijama koje su teške za dekarbonizaciju.
Kroz panel diskusije, učesnici su razmatrali različite aspekte primene zelenog vodonika. Jedna od ključnih tema bila je infrastrukturna podrška potrebna za razvoj tržišta. Eksperti su se složili da je ključno uspostaviti mrežu infrastrukture za transport i skladištenje vodonika, ali su takođe ukazali na to da su potrebne i investicije u tehnologiju i obuke radne snage kako bi se osiguralo da Srbija bude konkurentna na globalnom tržištu.
U skladu sa tim, očigledna je potreba za strateškim planovima koji će uključivati dugoročne ciljeve i konkretne akcije. U okviru svojih izlaganja, govornici su predstavili nekoliko strateških inicijativa koje bi mogle pomoći u razvoju sektora. Jedna od ideja je pokretanje pilot projekata u industriji transporta, posebno u javnom prevozu, gde bi autobusi na vodonik mogli značajno smanjiti emisije štetnih gasova.
Takođe, bilo je reči o potencijalu zelenog vodonika u sektoru grejanja. Predložen je koncept koji bi omogućio korišćenje vodonika kao alternativnog goriva za grejanje, što bi moglo smanjiti potražnju za fosilnim gorivima u domaćinstvima. Učesnici su se saglasili da bi podrška vlade i potrebni regulativni okviri mogli doprineti većem prihvatanju ove tehnologije od strane šire javnosti.
Na kraju, konferencija je završena optimizmom i jasnom porukom o neophodnosti tranzicije ka održivim izvorima energije. Zeleni vodonik nije samo rešenje za energetsku tranziciju, već i prilika za ekonomski razvoj i nova radna mesta. Kako je naglašeno, implementacija strategije će zahtevati zajednički trud svih uključenih strana, ali potencijalne koristi su značajne.
U svetlu globalnih napora za smanjenje emisija CO2 i postizanje klimatskih ciljeva, Srbija bi mogla postati pionir u korišćenju zelenog vodonika kao ključnog elementa svoje energetske budućnosti. Predstoji nam period intensivne saradnje i inovacija, a ova konferencija je samo prvi korak ka ostvarenju tih ciljeva. Potrebno je dalje raditi na razvoju zakonodavne osnove i jačanju kapaciteta kako bi imala korist od svega što ova tehnologija nudi.
