Tokom nedavnih pregovora između Japana i Sjedinjenih Američkih Država o proširenom odvraćanju, razmatrano je korišćenje nuklearnog oružja u vanrednim situacijama. Ovo predstavlja značajan korak za Tokyo i Vašington, koji žele ojačati američki nuklearni kišobran u svetlu pojačanih vojnih aktivnosti zemalja kao što su Kina, Severna Koreja i Rusija. Neimenovani izvori javljaju da su pregovori takođe obuhvatili strategije za suočavanje s mogućim sukobima u istočnoj Aziji, naglašavajući potrebu da se razmatra upotreba nuklearnog naoružanja u takvim situacijama.
Japan, kao jedina zemlja koja je pretrpela napad atomskom bombom, dosledno se zalaže za svet bez nuklearnog oružja. Ipak, tokijska vlada priznaje da se oslanja na američki nuklearni kišobran kako bi očuvala svoj teritorijalni integritet i suverenitet. Američki napadi na Hirošimu i Nagasaki 1945. godine ostavili su dubok trag u japanskoj svesti i oblikovali su njegovu pacifističku spoljnu politiku.
Tokom proteklih nekoliko godina, Japan i SAD su izvodili vežbe orijentisane na strategijsko planiranje, fokusirajući se na scenarije koji uključuju moguće sukobe u istočnoj Aziji. Ovi scenariji uključuju i situacije u kojima bi SAD bile pod pritiskom da koriste nuklearno oružje, što predstavlja izuzetno osetljivo pitanje u japanskoj javnosti. Analitičari ukazuju na to da je ovaj razvoj događaja direktno povezan s rastućim regionalnim tenzijama, posebno u svetlu sve agresivnijih vojnih aktivnosti Kine i Severne Koreje.
Osim vojnopolitičkih tema, Japan i SAD su postigli i trgovinski dogovor. Prema ovom sporazumu, Japan će uložiti u američku ekonomiju u zamenu za smanjenje carina na japanske automobile. Glavni japanski pregovarač, Rjosei Akazava, dogovorio je detalje sa američkim ministrom za trgovinu, Hauardom Lutnikom. Ovaj dogovor je rezultat višemesečnih pregovora i predstavlja jasnu volju dve zemlje da ojačaju ekonomske veze.
Trgovinski dogovor, objavljen 23. jula, predviđa smanjenje carina na japanske automobile sa 27,5% na 15%. Japan se tokom pregovora trudio da osigura što bolje uslove, uključujući i predlog proširenja uvoza američkog pirinča kao način privlačenja pažnje američkog predsednika Donalda Trampa. Ovaj pristup se ispostavio kao ključan, s obzirom na to da je Lutnik bio u mogućnosti da komunicira direktno i na dubokom nivou sa Trampom, zahvaljujući dugogodišnjem prijateljstvu njih dvojice.
Ovi događaji se događaju u kontekstu globalne ekonomske nestabilnosti i geopolitičkih sukoba. Spoljašnji pritisci sa svih strana postavljaju Japan pred izazov kako da balansira svoj pacifistički pristup s potrebom za jačanjem nacionalne sigurnosti. Međunarodni odnosi se sve više komplikuju, ne samo zbog korejskog pitanja već i zbog sve veće konkurencije sa Kinom, koja nastavlja da stvara tenzije u regionu.
Japan se nalazi na raskrsnici, balansirajući između svoje tradicionalne pacifističke politike i potrebe za modernizovanjem svojih odbrambenih sposobnosti. Odluka o davanju dodatnog značaja američkom nuklearnom kišobranu signalizira promenu u načinu na koji Japan razmišlja o svojoj bezbednosti. To može biti odraz sve veće zabrinutosti zbog regionalnih pretnji koje dolaze iz Pjongjanga i Pekinga.
Povećana saradnja sa SAD-om može doneti dodatne benefite u smislu jačanja odbrane, ali istovremeno donosi i unutrašnje tenzije u japanskoj javnosti, koja je duboko utemeljena u pacifizmu. Ova situacija može izazvati dodatne debate unutar zemlje o pravcu kojim bi Japan trebao da se kreće u budućnosti. Međutim, kako stvari stoje, čini se da Japan i SAD nastavljaju raditi na produbljivanju svojih odnosa, kako vojnopolitčki, tako i ekonomski, što može imati dalekosežne posledice za regionalnu stabilnost.
