Prema najnovijim saznanjima, Jadransko more doživljava značajne klimatske promene, uključujući intenzivno zagrevanje i povećanje saliniteta, što se događa mnogo brže nego što su ranija predviđanja sugerisala. Ove promene doprinose pojavi tropskih vrsta u ovom moru, što je rezultat istraživanja sprovedenog od strane naučnika s Instituta „Ruđer Bošković“ iz Zagreba i Instituta za okeanografiju i ribarstvo u Splitu. Istraživanje je deo međunarodnog projekta u Južnojadranskoj kotlini, najdubljem delu Jadranskog mora.
Rezultati studije pokazuju da salinitet i temperatura dubokih voda raste znatno brže nego što se očekivalo. Na dubini od 1.000 metara, temperatura mora se povećala za 0,8 stepeni Celzijusa u poslednjih deset godina, dok je salinitet porastao za 0,2 promila. Ove promene predstavljaju najbrže zabeležene u dubinama Sredozemnog mora do sada. „Ove promene su se prema modelima očekivale tek krajem veka, a sada su već realnost“, naglašavaju autori studije.
Jadransko more igra ključnu ulogu u regulaciji temperature čitavog Mediterana. Tokom hladnih zimskih meseci, debele i hladne vode iz severnog Jadrana struje prema dnu i kroz Otrantska vrata ulaze u dublje slojeve Mediterana, snabdevajući ih kiseonikom. Međutim, kako kurentna studija upozorava, ta uloga prirodnog „termostata“ se slabi. Jadransko more sada šalje toplije i slanije vode prema jugu, čime dodatno zagreva sve mediteranske basene.
Studija ukazuje na to da je Jadransko more pod uticajem niza povezanih procesa, uključujući globalno zagrevanje, nedostatak padavina, smanjen dotok reka, kao i ulazak toplijih voda iz istočnog Mediterana. Naučnici su primetili da su se nagle promene dogodile oko 2005. godine, kada su temperature i salinitet u dubinama počeli da rastu kontinuirano.
„Ne radi se o postepenom prilagođavanju, već o nagloj tranziciji prema novom režimu koji još ne razumemo u potpunosti“, ističe Ivica Vilibić, jedan od autora studije. Ove promene imaju značajnu težinu za morski ekosistem. Iako bi toplija voda trebala da bude manje gusta, povećanje saliniteta zapravo povećava gustinu vode. Ovo omogućava nastavak dubokih konvektivnih procesa, ali uz smanjen sadržaj kiseonika, što ozbiljno ugrožava morski život.
Uz sve to, dokument pokazuje da tropske vrste sve češće pronalaze svoje stanište u Jadranskom moru, što se može posmatrati kao direktna posledica ovih promena. Uvođenje ovih vrsta može izazvati poremećaje u postojećem ekosistemu, a ovaj trend se može nastaviti ukoliko se trenutni obrasci zagrevanja i saliniteta nastave.
Na kraju, naučnici upozoravaju da bi ove promene mogle imati dalekosežne posledice ne samo na morski život, već i na ljude koji ovise o ribarstvu i drugim morskim resursima. Jadransko more, koje već igra značajnu ulogu u ekonomiji regiona, može se suočiti s novim izazovima, kako u smislu ekoloških, tako i ekonomskih aspekata. Budući da su promene brze i značajne, neophodno je dodatno istraživanje kako bi se bolje razumele dinamike ovih procesa i pravovremeno reagovalo na moguće negativne posledice.
S obzirom na sve izazove koje donose klimatske promene, važno je da kurentni pristupi očuvanju i upravljanju morskim resursima budu prilagođeni ovoj novoj stvarnosti. Naučni timovi radije naglašavaju hitnost stvaranja strategija koje bi omogućile očuvanje biodiverziteta i zaštitu ekosistema Jadranskog mora kako bi se obezbedila održivost ovog dragocenog prirodnog resursa za buduće generacije.
