U hrvatskim turističkim centrima na Jadranu zabeležen je rast broja bankomata koji nisu u vlasništvu poznatih banaka, što stvara probleme turistima zbog visokih provizija. U svom najnovijem postu na društvenim mrežama, Pol Bredberi, osnivač portala Total Croatia News, upozorio je da je to „rak rana“ hrvatskog turizma, te da bi nepravilan tretman turista mogao doneti negativan publicitet za Hrvatsku.
U poslednje vreme došlo je do povećanja broja bankomata koji nisu povezani s tradicionalnim bankama, a neki od njih naplaćuju provizije i do 20%. Mnogim turistima tako se događa da prilikom plaćanja u restoranima saznaju da se kreditne kartice ne prihvataju, te traže najbliži bankomat, samo da bi shvatili da su visoke naknade promenile konačan iznos koji moraju platiti.
Portal Forbs je izveštavao o sličnoj situaciji u Splitu, gde se savetuje da se koriste samo bankomati koji jasno ističu ime banke, dok se izbegavaju nespecifični, šareni bankomati koji ne pripadaju poznatim institucijama. Procenjuje se da od 4.271 aktivnog bankomata u Hrvatskoj, 65% njih vode banke, dok je 35% u vlasništvu drugih pravnih lica, što predstavlja približno 1.495 nebankovnih bankomata. Ova vrsta bankomata često pripada firmama kao što su Euronet i Auro Domus.
Euronet Worldwide jedan je od najvećih nezavisnih operatera bankomata sa više od 55.000 bankomata u 60 zemalja. U Hrvatskoj, stranci su često suočeni sa fiksnom naknadom prilikom podizanja novca, koja može iznositi od 4,65 do 5,31 evra, dok se za nebankovne bankomate primenjuju slične naknade.
Dodatni problem je u uvođenju usluge poznate kao Dynamic Currency Conversion (DCC), koja omogućava korisnicima da prednost daju svojoj matičnoj valuti prilikom podizanja novca. Iako može delovati kao lakša opcija, često su troškovi kamata sa DCC slični ili viši od naknada na nebankovnim bankomatima. Ove provizije su često znatno nepovoljnije od referentnog kursa Evropske centralne banke.
Turisti su primetili da se nebankovni bankomati, poput Euroneta, ponašaju drugačije prema stranim i domaćim karticama. Naime, DCC je ponuđena samo stranim korisnicima. Euronet je u više navrata kritikovan zbog manipulativnog dizajna svojih bankomata, a neka su regulatorna tela reagovala na ovu praksu.
Hrvatska narodna banka (HNB) istakla je da su primili malo pritužbi na rad ovih bankomata, sa manje od deset pritužbi u poslednjih pet godina, većinom usredotočenih na DCC opciju. U Ministarstvu turizma naglašavaju da je tema bankomata u nadležnosti finansijskih institucija, ali da turističke zajednice rade na izradi planova koji uključuju analizu bankomata u destinacijama.
Marko Primorac, potpredsednik hrvatske vlade i ministar finansija, najavio je mogućnost kreiranja nacionalne bankomatske mreže do 1. januara 2027. godine. U okviru ovog plana, građanima bi bilo omogućeno da koriste bankomate bez dodatnih naknada. Ipak, deluje da banke ne žure sa ovom inicijativom, a iz Ministarstva je naglašeno da to ne bi važilo za nebankovne bankomate.
Zabrinutost zbog nepoštenih praksi na bankomatima i neodgovarajućeg tretmana turista ukazuje na hitnu potrebu za regulacijom i boljim nadzorom kako bi se očuvala reputacija hrvatskog turizma i zaštitili interesi posetilaca. Ukoliko se situacija ne reši, privrednici i zvaničnici strahuju od negativnog uticaja na turistički sektor koji je već osjetio posledice globalnih dešavanja.
