Kako priča taksista, dobio je poziv da po dvojicu muškaraca ode u Mirijevo. Nakon što je prevezao svoje putnike do Beograda na vodi, situacija se drastično promenila. Taksista je ispričao da je jedan od putnika izvadio 200 evra da plati vožnju. On je, međutim, rekao da nema dovoljno novca da mu vrati kusur, te je pitao zašto mu nisu rekli ranije, budući da su prošli pored više menjačnica. Tada je predložio da plati karticom, što je izazvalo agresivnu reakciju od strane putnika.
„Kakvom karticom, šta ti sad glumiš mangupa nekog?“, citira povređeni taksista reči jednog od muškaraca. Ovaj incident je ubrzo prerastao u fizički sukob. Prema rečima taksiste, obojica putnika su ga napala, udarivši ga u leđa. U toj situaciji, on je izašao iz vozila kako bi se branio. Međutim, stvari su postale još ozbiljnije kada je jedan od putnika izvadio nož i ubo ga u ruku.
Taksista je ispričao kako se branio i kako su pali na asfalt, rvali se u pokušaju da se izbegnu dalje povrede. Kada je napadač shvatio da neće lako savladati taksistu, ustao je i pobegao. Taksista je, nakon borbe, otišao u Urgentni centar, gde su mu ukazali pomoć. Imao je duboku posekotinu na ruci, za koju su mu stavili četiri konca.
Na kraju razgovora, povređeni taksista naglašava da će napad prijaviti policiji. Iako se nada da će se zlostavljači pronaći, za sada nema informacije o njihovim identitetima. Ova situacija oslikava trenutnu nesigurnost i opasnosti s kojima se taksisti suočavaju na ulicama Beograda, često bez zaštite i pomoći.
Sve više taksista se izlaže rizicima dok obavljaju svoj posao, a incidenti poput ovog postavljaju pitanje bezbednosti vozača i mogućnosti reakcije nadležnih organa. Policija poziva taksiste da budu oprezni i izbegavaju situacije koje mogu da dovedu do sukoba, dok se zajednica postavlja pitanje kako obezbediti veći nivo sigurnosti za sve one koji zarađuju vožnjom.
S obzirom na to da se u poslednje vreme beleže slični incidenti, bilo bi korisno pokrenuti diskusiju o mjerama zaštite i prevencije nasilja nad taksistima, kao i o načinu na koji odgovarajuće institucije mogu pružiti podršku u ovim situacijama. Takođe, važno je da putnici razumeju ozbiljnost i posledice koje mogu proizaći iz konflikata sa vozačima, jer nasilje nikada nije rešenje.
Ova priča je još jedan u nizu alarmantnih događaja koji ukazuju na potrebu za poboljšanjem bezbednosnih protokola u taksi industriji. S obzirom na sve veći broj prijavljenih napada i incidenata, društvo mora da reaguje kako bi zaštitilo one koji svakodnevno obavljaju važne usluge za zajednicu. U svetlu ovog događaja, lokalna zajednica i vlasti bi trebale ozbiljno razmotriti da li postoje adekvatne mere koje štite vozače i omogućavaju im da rade sigurnije.
Pitanje ostaje: može li se nešto učiniti da se spreče ovakvi napadi i obezbedi veća sigurnost ljudima koji služe našoj zajednici tokom vožnji? Potrebna su rešenja koja kombinuju edukaciju, technološke inovacije i jaču policijsku prisutnost, kako bi se osiguralo da ovakvi događaji postanu retkost, a ne svakodnevnica.
