Zamenik generalnog sekretara Hezbolaha, Naim Kasem, izrazio je svoje oštro nezadovoljstvo zbog odluke libanske vlade da započne proces razoružavanja ove militantne grupe. Kasem je ovu odluku nazvao „ozbiljnom greškom“, tvrdeći da je doneta pod pritiskom Izraela. On je naglasio da, ako vlada nastavi s ovim potezom, neće moći da se smatra zaštitnikom libanskog suvereniteta, osim ako ne povuče svoju odluku.
Kasem je dodatno ponovio da Hezbolah neće odustati od svog naoružanja, ukazujući na to da će otpor ostati snažna barijera protiv izraelskih namera. Prema njegovim rečima, Izrael neće moći da ostane u Libanu niti da sprovede svoj ekspanzionistički projekat kroz ovu zemlju. Ove izjave dolaze nakon što je libansko Ministarsko veće, prošlog meseca, usvojilo rezoluciju kojom se vojsci naređuje da do kraja godine pripremi plan za razoružavanje Hezbolaha.
Odluka vlade o razoružavanju Hezbolaha deo je šire američke inicijative koja, iako nejasna, potencijalno nudi Izraelu mogućnost okončanja okupacije delova juga Libana i smanjenja svakodnevnih napada na ovu zemlju, sve u zamenu za razoružavanje Hezbolaha. Ova situacija dodatno komplikuje već turbulentne političke i bezbednosne prilike u regionu.
Iz Hezbolaha su, kao odgovor na ovu odluku, poručili da će je tretirati „kao da ne postoji“. Ova izjava ukazuje na to da će Hezbolah nastaviti sa svojim vojnim aktivnostima, uprkos pritiscima koje dolaze iz državnih i međunarodnih izvora.
U kontekstu regionalnih tenzija, Kasemova retorika nije iznenađujuća. Hezbolah je dugo bio ključni igrač u libanskoj politici, kao i u širem kontekstu sukoba sa Izraelom. Njihovo naoružanje se često doživljava kao sredstvo otpora protiv izraelskih operacija, a razmatrano je i kao zaštita libanskog suvereniteta.
Odluka libanske vlade za mnoge analitičare predstavlja rizičan korak koji može izazvati daljnje podele unutar zemlje. Mnogi Libanci strahuju da bi razoružavanje Hezbolaha moglo dovesti do destabilizacije regiona, posebno uzimajući u obzir istorijske sukobe i napetosti koje su prisutne.
Osim toga, ovakvi potezi mogu imati implikacije i na međunarodni nivo. U svetlu sve jačih vojnih kapaciteta u Evropi i rastuće globalne napetosti, mnogi se pitaju kako će određene odluke unutar male države poput Libana uticati na širu geopolitiku.
Većina posmatrača slaže se s tim da je libanska vlada pod ogromnim pritiskom, ne samo zbog unutrašnjih faktora i Hezbolahovog uticaja, već i zbog spoljnih pritisaka, pre svega Sjedinjenih Američkih Država i Izraela. Dok vladini zvaničnici pokušavaju da pronađu ravnotežu između nacionalne bezbednosti i međunarodnih pritisaka, situacija može ostati nestabilna.
Pristup razoružavanju Hezbolaha dovodi se u pitanje, s obzirom na to da bi to moglo izazvati lančanu reakciju prenosa moći izvan direktne kontrole vlade. Mnogi se pitaju ko bi u tom slučaju bio odgovoran za bezbednost i stabilnost zemlje.
Libansko društvo se već suočava s brojnim izazovima, uključujući ekonomske probleme i političku korupciju, a ovakve odluke se često doživljavaju kao dodatni dokaz nesposobnosti vlasti da odgovore na stvarne potrebe građana.
Dok se situacija razvija, priče o otporu i suverenitetu će ostati u centru pažnje libanskog naroda, s čime se mora suočiti i vlada, kao i međunarodna zajednica koja gleda sa zebnjom na budućnost ovog regiona.
