Prodaja polovnih vozila iz uvoza u prvom polugodištu ove godine u Srbiji beleži izvanredne rezultate, najviše od 2021. godine, uprkos sve višim cenama. Od januara do juna registrovano je 69.849 korišćenih automobila koji su stigli iz inostranstva, što predstavlja porast od 9,5 odsto u odnosu na isti period lane. Cene polovnjaka u ovom periodu su povećane za 6,6 odsto u poređenju sa prvim polugodištem 2024. godine.
Analitičari ukazuju na to da trenutni trendovi na evropskom tržištu ne nagoveštavaju moguće pojeftinjenje polovnih vozila u Srbiji u bliskoj budućnosti. Za razliku od prethodnih godina kada su tržište polovnjaka beležilo stagnaciju, prva polovina 2025. godine donela je neočekivani rast prodaje. Sa druge strane, podaci govore o stalnom trendu laganog poskupljenja koji traje već nekoliko godina.
U junu 2025. godine, prosečna cena polovnih vozila starosti do 20 godina iznosila je 12.047 evra, dok je u istom mesecu protekle godine bila 11.381 evro, a 2023. izražena cena je bila 9.794 evra. Ovaj skok prodaje u prvih šest meseci još jednom dokazuje da je kupovina automobila potreba, ali i da su kupci u Srbiji tradicionalno orijentisani ka tržištu polovnjaka. U junu ove godine registrovano je 12.360 polovnih vozila, što je gotovo isti broj kao i 2022. godine, a najtraženiji modeli ponovo su stariji od 10 godina, pri čemu su popularni automobili godišta 2010. i 2011.
Međutim, stručnjaci upozoravaju na problem koji se javlja – rast uvoza vozila starijih generacija sa nižim ekološkim i bezbednosnim standardima, a ne modernijih automobila koji bi unapredili vozni park. Mnogi od uvezenih automobila ne poseduju savremene bezbednosne sisteme poput aktivne pomoći u kočenju ili zaštite pešaka. Iako bi većina vozača želela nova vozila, konačan izbor često se svodi na mogućnosti kućnog budžeta.
Na evropskom nivou zabeležena su slična kretanja. Iako su cene polovnjaka u Srbiji tromesečno rasle, u prvoj polovini 2025. godine zabeleženo je blago smanjenje prosečnih cena, sa 12.304 evra na 12.047 evra, što predstavlja pad od 2,1 odsto. Trendovi u Srbiji prate stanje na evropskim tržištima, gde se u zemljama kao što su Nemačka, Francuska i Španija primećuje usporavanje rasta cena. Međutim, evropski kupci pokazuju veću zainteresovanost za vozila starosti do 10 godina, a potražnja za automobilima sa benzinskim i hibridnim motorima je u porastu.
Što se tiče novih vozila, u Srbiji dominiraju benzinci, potom hibridni automobili, dok je potražnja za dizel vozilima u opadanju. Kupovina električnih automobila se gotovo ne beleži, sa procentom ispod jednog odsto. Uvoznici predviđaju da građani Srbije još uvek nisu dovoljnu svesni prednosti električnih vozila, a nedovoljno razvijena infrastruktura za punjenje predstavlja dodatni problem. Iako je održavanje električnih vozila jeftinije, njihova nabavna cena je viša.
Od 2020. godine, država nudi subvencije za kupovinu električnih automobila u iznosu od 5.000 evra, što bi moglo da proizvode pozitivan efekat na tržište. U svetlu ovih informacija, može se očekivati nastavak rasta prodaje polovnih automobila, sa potrebom za pažljivim razmatranjem uticaja na životnu sredinu i saobraćajnu sigurnost. U svakom slučaju, tržište polovnih vozila ostaje ključno kako za potrošače, tako i za ekonomiju Srbije.
