Naučnici širom sveta razvijaju inovativni projekat koji bi mogao značajno da doprinese očuvanju ugroženih vrsta životinja, korišćenjem izmeta za prenos genetske raznovrsnosti. Iako ovo zvuči kao koncept iz naučne fantastike, istraživači veruju da bi izmet mogao postati alat za prikupljanje genetskog materijala, čime bi se omogućilo kloniranje i regeneracija vrsta na ivici izumiranja.
Cilj projekta, koji se naziva „zoo izmet“, je da se pomogne u spašavanju ugroženih životinja, kao što su snežni leopardi i morski kornjače, koje se suočavaju sa masovnim gubitkom staništa u poslednjim decenijama, što neki naučnici nazivaju „biološkom anihilacijom“. Pretpostavka ovog projekta je jednostavna: izmet nije samo otpad, već sadrži i žive ćelije organizama koji su ga isprva stvorili, koje se izbacuju kroz crevnu sluzokožu.
Profesorica Suzan Vilijams sa Univerziteta u Oksfordu, koja predvodi tim istraživača, izjavila je da su uspeli da izoluju žive ćelije iz izmeta različitih životinja, kao što su miševi i slonovi. Ove ćelije mogu se koristiti za analizu genetske raznovrsnosti u populacijama i povećanje šansi za opstanak vrsta. Ako se uspešno kultivišu, otvaraju mogućnost za proizvodnju celokupnih životinja koristeći napredne tehnologije asistiranog reproduktivnog inženjeringa.
Ovaj inovativni pristup uključuje kloniranje, gde se jezgro ćelije umetne u jajnu ćeliju donora, a rezultantni embrion se implantira u surogat kako bi se stvorio genetski „blizanac“ originalne životinje. Još uzbudljivija mogućnost je reprogramiranje ćelija kako bi one postale bilo koji tip ćelije, uključujući spermu i jajne ćelije. Dr Ešli Hačinson, menadžer programa „Revive & Restore“ koji finansira istraživanje, ističe da je ovo put za korišćenje genetske raznovrsnosti bez potrebe za prikupljanjem uzoraka iz divljine.
Naučnici takođe mogu koristiti reprogramirane ćelije za istraživanje gena povezanih s bolestima i adaptacijom na okolinu, što može kasnije biti korišćeno za poboljšanje otpornosti vrsta. Genetsko uređivanje već istražuju razne organizacije, ali ovaj projekat nudi novu dimenziju pristupu očuvanju.
Pored prednosti, ovaj pristup donosi i izazove. Veliki obim izmeta koji se mora obraditi predstavlja logistički problem. Osim toga, izmet sadrži razne bakterije koje otežavaju izolaciju životinjskih ćelija. Tim naučnika već radi na metodama za uklanjanje bakterija kako bi se uspešno radilo sa staničnom kulturom.
Iako se radi o uzbudljivim mogućnostima koje projekt nudi, neka mišljenja iz oblasti očuvanja prirode ukazuju na to da bi prevencija mogla biti bolja od lečenja. Stručnjaci poput Póla De Ornelasa iz WWF UK naglašavaju da je najefikasniji način očuvanja vrsta prevencija njihovog opadanja, posebno rešavanjem osnovnih uzroka, kao što su gubitak staništa i prekomerno iskorišćavanje prirodnih resursa.
Dr David Jachovski sa Univerziteta Klemson takođe ukazuje na važnost genetske raznovrsnosti, ali naglašava da sama po sebi nije dovoljna za opstanak vrsta. Ističe da proizvodnja više životinja ne rešava nužno sve probleme u njihovim staništima i preživljavanju.
Ukratko, iako novi pristup korišćenju izmeta za očuvanje ugroženih vrsta donosi revolucionarne mogućnosti, stručnjaci upozoravaju na potrebu za sveobuhvatnim pristupom očuvanju prirode koji uključuje i zaštitu staništa i ekosistema kao ključne aspekte očuvanja biodiverziteta.
