U Muzeju naivne i marginalne umetnosti u Jagodini otvorena je prva samostalna izložba beogradskog umetnika Jovana Marinkovića, pod nazivom „Fantom slobode“. Ovaj događaj privukao je pažnju umetničke zajednice, a prisutni su imali priliku da čuju uvodne reči direktorke muzeja, dr Ivane Bašičević Antić, i akademika Radomira N. Saičića, koji je izložbu svečano otvorio.
Dr Ivana Bašičević Antić istakla je značaj Marinkovićevog opusa, koji donosi nove aspekte u razumevanju umetnosti izvan dominatnih mejnstrim strategija. Njegov rad reflektuje ličnu viziju umetnosti s motivima iz sveta filma, književnosti, ali i istorijskih umetničkih pravaca poput nadrealizma. Marinković stvarajući predstavlja izolovane jedinke koje promatraju svet iz različitih uglova, što postaje centralna tema njegovog slikarstva.
Akademik Radomir N. Saičić u svom obraćanju naglasio je da Marinkovićeve slike pozivaju na metafizičko promišljanje o svetu i našem mestu u njemu. Njegovi likovi variraju od grotesknih do suptilnih, a svaki detalj, uključujući pozadine i oblike, doprinosi opštem senzibilitetu koja iz dela izlazi. Ono što je najvažnije, prema Saičiću, jeste ono što se ne vidi na prvi pogled; u Marinkovićevom stvaralaštvu postoji dubina koja poziva posmatrače na dublje promišljanje.
Jovan Marinković rođen je 1965. godine u Kruševcu, a svoje obrazovanje započeo je na Fakultetu likovnih umetnosti u Beogradu, gde je brzo napredovao i postao jedan od retkih studenata koji su direktno prešli u drugu godinu. Diplomu je stekao 1989. godine, a magistrirao crtež 1991. godine. Njegovo umetničko stvaralaštvo oslanja se na kombinaciju obrazovanja i lične vizije.
Marinković je do sada izlagao u različitim galerijama u Beogradu, a učestvovao je i na značajnim manifestacijama, uključujući beogradski Oktobarski salon. Njegovo učešće na Trećem trijenalu MNMU – RAW INTUITIVE 2022. godine označilo je presedan uključivanjem umetnika sa akademskim obrazovanjem, čime je dobio priliku da pokaže dela u širem autoritetnom krugu.
U svom stvaralaštvu, Marinković negira klasične konvencije estetike, verujući da akademske škole sputavaju spontanu kreativnost. Njegova prepoznatljiva ikonografija uključuje metafizičke i fantastične elemente, čime se stvara jedinstveni vizuelni jezik. Na izložbi „Fantom slobode“, predstavljeno je 60 radova, od kojih su 38 slike i 22 crteža.
Izložbu prati katalog „Fantom slobode“ koji sadrži tekstove dr Ivane Bašičević Antić, profesora dr Nikole Šuice i kustosa Lepe Milošević. Posebno zanimljiv je osvrt Nikole Šuice, koji pravda vezu između metafizičkog sveta i sveta u Marinkovićevim slikama, oslanjajući se na motive iz filmske umetnosti koji se bave opskurnim, mitološkim i mističnim temama.
Izložba „Fantom slobode“ u Muzeju naivne i marginalne umetnosti otvorena je do 15. juna 2025. godine, pružajući posetiocima priliku da istraže jedinstvene umetničke perspektive Jovana Marinkovića. Njegova dela ne samo da se bave ličnim percepcijama, već i pružaju uvid u univerzalna pitanja ljudske egzistencije i umetničkih izraza. Izložba je prilika za dijalog između umetnosti i posmatrača, stalno pozivajući na dublje razumevanje i preispitivanje sveta oko nas.
